Већим порезом до мање пластичне амбалаже

Новинар Јован Мемедовић је снимио неколико врлодобрих емисија за РТС о загађењу наших река пластиком, то јест о загађењу мора и океана овом савременом тековином. То значи да је реч о загађењу планете.

Истовремено, научници све више повећавају време за које претпостављају да је потребно за разградњу ове материје.

Покушаји да се производња најлон кеса смањи тиме што се оне у супермаркетима наплаћују су безначајни. Исто тако је и рециклажа пластичних боца у односу на њихову производњу занемарљива.

А у последњих неколико година појавиле су се и пластичне кутије за паковање хране, за које никоме није пало на памет да их рециклира, иако су и оне само за једнократну употребу. Храна би могла да се пакује у папирну амбалажу, као што неки произвођачи пакују млеко. Сада се праве и пластичне гајбе, које су доста масивне. Нисам против производње пластике тамо где је она неопходна, на пример у медицини, али сам против производње пластике за амбалажу за робу широке потрошње, и то само за једнократну употребу.

Са овим проблемом не сусреће се само наша земља. То је проблем човечанства. Свет мора да предузме неке радикалне кораке да се спаси од овог загађивања.

Како бисмо ми могли да смањимо употребу пластике? Могли бисмо, на пример, да уведемо порез произвођачима пластике на име загађивања околине, и то толики да овај посао постане неисплатив, то јест да се више исплати прати употребљене стаклене боце него производити нове пластичне. А употреба стаклених боца је практично неограничена. Нашим примером би кренуле и друге земље, а ми бисмо били први у свету који би учинили велики корак за спас планете.

Небојша Банић,
Земун