Евросонг – за добар глас и зараду

Добар глас из Београдске арене далеко се чуо. Оно што нису могле две рекламе на Си-Ен-Ену које су пре неколико година наш буџет коштале 100.000 евра, што није пошло за руком ни Савету за брендирање који је лане формирао министар трговине Предраг Бубало – учиниo је Евросонг. Економисти и маркетиншки стручњаци сагласни су у оцени да је, без обзира на немалиновац који је потрошен за припрему гламурозног догађаја (организација такмичењајекошталаоко 21 милионевра), у свет коначно отишло другачије лице Србије, а изгледа да су лаке ноте допринеле и привлачењу страних улагања.

Званичних података о томе колико је Србија зарадила од Евросонга нема, али се процењује да је приход износио неколико десетина милиона евра.

Борислав Миљановић, директор агенције „Мекен Ериксон ПР”, оцењује да су економски ефекти овакве манифестације непроцењиви.

– После оваквог догађаја испоставило се да су све рекламне кампање биле чист промашај и да нису дале резултате. Несумњиво је велики добитак то што је у више од педесет земаља света отишла бесплатна реклама о Србији и што је у светским новинама објављено најмање три хиљаде текстова о нашој земљи – истиче наш саговорник.

Будући да његова компанија ради односе са медијима за многе успешне светске фирме, у последњих неколико недеља Миљановићеви запослени имали су и помало чудна задужења.

– Велики број наших клијената питао нас је да ли можемо да им набавимо карте за Евросонг. Интересантно је да су њихове породице и пријатељи прошле недеље допутовали у Београд и да су били веома пријатно изненађени оним што су видели. Универзијада која се следеће године организује у нашој престоници још је једна шанса да се покажемо у најбољем светлу – сматра Миљановић.

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, истиче да се не сме заборавити и индиректна веза коју Песма Евровизије може да има на прилив страних улагања.

– Ширење овакве сликедопринеће доласку малих инвеститора и можда њиховом укључивању у трговинске токове на Београдској берзи. Они су се у последњих неколико месеци углавном повлачили са престоничког тржишта капитала. Велики улагачи су, судећи према мом искуству, ипак забринути због политичке неслоге која у земљи влада– уверен је Ковачевић.

Зоран Алимпић, в. д. градоначелника Београда, истиче да је последњих неколико дана, где год да се нашао, углавномпримао честитке за добру организацију догађаја.

– Одушевљени су и страни предузетници са којима сам се сусретао. Приликом пријема у овдашњим амбасадама могао сам да закључим да су сви јединствени у оцени да је Евровизија поправила имиџ наше земље. Тек ће се видети у наредном периоду за колико ће скочити број страних туриста и за колико ће се повећати прилив страних директних инвестиција – казао је Алимпић.

Према његовим речима, град је за организацију оваквог догађаја потрошио два милиона евра. Тај новац је отишао на закуп Арене и Сава центра, комунално сређивање престонице, али и на превоз за хиљаду волонтера, неколико хиљада новинара и учесника овог догађаја. На техничку опрему националне телевизије држава је потрошила десет милиона евра, а РТС је морао и да подигне кредит од пет милиона евра. Ипак, колико год да су били наши расходи, приходи ће сигурно бити неколико пута већи. Сви београдски хотели били су пуни, па су туристи смештај тражили у хостелима. Тако је у хостелу „Хепи” на Славији, у зависности од тога кад је резервисано, преноћиште коштало између 10 и 40 евра.

– Они који су на време резервисали смештај прошли су јефтино. Касније су цене расле. Ипак, највеће гужве биле су уочи финала. За два полуфинала није било толико гостију колико смо очекивали – кажу у хостелу „Хепи”. 

У хостелу „Мистер Вокер” преноћиште је коштало од 15 до 20 евра, а пет дана око финалне вечери сви капацитети су били попуњени.

Власници хостела приметили су да су у српској престоници највише новца оставили гости из Велике Британије.

– Углавном су куповали сувенире. Било је и оних који су одустајали од ноћног провода, ако су тог дана себе частили мајицом, на пример. На наше изненађење, било је и доста посетилаца из Америке и Канаде, без обзира на то што је реч оевропском фестивалу – кажу хостелијери.

У Туристичкој организацији Београда су проценили да је било 10-15.000 гостију. Према једној рачуници само за смештај и храну хотелијерима су оставили пет милиона евра.

У Министарству економије и регионалног развоја, на основу података Туристичке инспекције, кажу да је боравак више хиљада учесника и страних гостију из више од 45 земаљапротекао без иједне пријаве и притужбе на квалитет услуга.