Evrosong – za dobar glas i zaradu

Dobar glas iz Beogradske arene daleko se čuo. Ono što nisu mogle dve reklame na Si-En-Enu koje su pre nekoliko godina naš budžet koštale 100.000 evra, što nije pošlo za rukom ni Savetu za brendiranje koji je lane formirao ministar trgovine Predrag Bubalo – učinio je Evrosong. Ekonomisti i marketinški stručnjaci saglasni su u oceni da je, bez obzira na nemalinovac koji je potrošen za pripremu glamuroznog događaja (organizacija takmičenjajekoštalaoko 21 milionevra), u svet konačno otišlo drugačije lice Srbije, a izgleda da su lake note doprinele i privlačenju stranih ulaganja.

Zvaničnih podataka o tome koliko je Srbija zaradila od Evrosonga nema, ali se procenjuje da je prihod iznosio nekoliko desetina miliona evra.

Borislav Miljanović, direktor agencije „Meken Erikson PR”, ocenjuje da su ekonomski efekti ovakve manifestacije neprocenjivi.

– Posle ovakvog događaja ispostavilo se da su sve reklamne kampanje bile čist promašaj i da nisu dale rezultate. Nesumnjivo je veliki dobitak to što je u više od pedeset zemalja sveta otišla besplatna reklama o Srbiji i što je u svetskim novinama objavljeno najmanje tri hiljade tekstova o našoj zemlji – ističe naš sagovornik.

Budući da njegova kompanija radi odnose sa medijima za mnoge uspešne svetske firme, u poslednjih nekoliko nedelja Miljanovićevi zaposleni imali su i pomalo čudna zaduženja.

– Veliki broj naših klijenata pitao nas je da li možemo da im nabavimo karte za Evrosong. Interesantno je da su njihove porodice i prijatelji prošle nedelje doputovali u Beograd i da su bili veoma prijatno iznenađeni onim što su videli. Univerzijada koja se sledeće godine organizuje u našoj prestonici još je jedna šansa da se pokažemo u najboljem svetlu – smatra Miljanović.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ističe da se ne sme zaboraviti i indirektna veza koju Pesma Evrovizije može da ima na priliv stranih ulaganja.

– Širenje ovakve slikedoprineće dolasku malih investitora i možda njihovom uključivanju u trgovinske tokove na Beogradskoj berzi. Oni su se u poslednjih nekoliko meseci uglavnom povlačili sa prestoničkog tržišta kapitala. Veliki ulagači su, sudeći prema mom iskustvu, ipak zabrinuti zbog političke nesloge koja u zemlji vlada– uveren je Kovačević.

Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika Beograda, ističe da je poslednjih nekoliko dana, gde god da se našao, uglavnomprimao čestitke za dobru organizaciju događaja.

– Oduševljeni su i strani preduzetnici sa kojima sam se susretao. Prilikom prijema u ovdašnjim ambasadama mogao sam da zaključim da su svi jedinstveni u oceni da je Evrovizija popravila imidž naše zemlje. Tek će se videti u narednom periodu za koliko će skočiti broj stranih turista i za koliko će se povećati priliv stranih direktnih investicija – kazao je Alimpić.

Prema njegovim rečima, grad je za organizaciju ovakvog događaja potrošio dva miliona evra. Taj novac je otišao na zakup Arene i Sava centra, komunalno sređivanje prestonice, ali i na prevoz za hiljadu volontera, nekoliko hiljada novinara i učesnika ovog događaja. Na tehničku opremu nacionalne televizije država je potrošila deset miliona evra, a RTS je morao i da podigne kredit od pet miliona evra. Ipak, koliko god da su bili naši rashodi, prihodi će sigurno biti nekoliko puta veći. Svi beogradski hoteli bili su puni, pa su turisti smeštaj tražili u hostelima. Tako je u hostelu „Hepi” na Slaviji, u zavisnosti od toga kad je rezervisano, prenoćište koštalo između 10 i 40 evra.

– Oni koji su na vreme rezervisali smeštaj prošli su jeftino. Kasnije su cene rasle. Ipak, najveće gužve bile su uoči finala. Za dva polufinala nije bilo toliko gostiju koliko smo očekivali – kažu u hostelu „Hepi”. 

U hostelu „Mister Voker” prenoćište je koštalo od 15 do 20 evra, a pet dana oko finalne večeri svi kapaciteti su bili popunjeni.

Vlasnici hostela primetili su da su u srpskoj prestonici najviše novca ostavili gosti iz Velike Britanije.

– Uglavnom su kupovali suvenire. Bilo je i onih koji su odustajali od noćnog provoda, ako su tog dana sebe častili majicom, na primer. Na naše iznenađenje, bilo je i dosta posetilaca iz Amerike i Kanade, bez obzira na to što je reč oevropskom festivalu – kažu hostelijeri.

U Turističkoj organizaciji Beograda su procenili da je bilo 10-15.000 gostiju. Prema jednoj računici samo za smeštaj i hranu hotelijerima su ostavili pet miliona evra.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, na osnovu podataka Turističke inspekcije, kažu da je boravak više hiljada učesnika i stranih gostiju iz više od 45 zemaljaprotekao bez ijedne prijave i pritužbe na kvalitet usluga.