Уличне реформе

Србе као народ одувек је красио вишак историје, јунака и споменика. Много нам не значе многи споменици и улице посвећене славним људима.

По неким подацима, на територији Београда има више од 5.500 улица, 16 тргова и 32 сквера. Велики број улица, нарочито у последње време, мењао је своје називе. Рекордери по броју промена су: Крунска (10 пута), Ресавска (девет пута) и Светосавска (седам пута). Разлози за промену имена били су разни – од жеље да заборављени јунаци добију своју улицу, до жеље политичара да заслужни за најновије промене добију своју улицу. Иницијативе за промену назива улица долазе од групе грађана до утицајних политичара и странака.

У последње време сведоци смо трезвеног и историјски аргументованог приступа лику и делу Јосипа Броза. Међутим, то није утицало на промену назива улица које носе његово име. Према подацима, у 65 српских општина 279 улица и даље носе назив маршала Тита. Велики број улица носи имена по људима за које ни они који живе у њима не знају ко су и какве су им заслуге те су добили улицу у Београду. У једној таквој улици живим и ја. Налази се на Вождовцу и зове се Љубе Шерцера. Из разговора са већином људи који живе у њој сазнао сам да им је то име непознато и да ретко ко зна ко је тај човек.

Врло лако смо променили називе многих улица, као што су Лоле Рибара, Маршала Толбухина и многе друге у Београду. У последње време сведоци смо недостатка и непоштовања критеријума за промену или давање имена улицама у Београду.

Недавно је Скупштина Београда дала назив улицама по именима: Шабана Бајрамовића, Усније Реџепове (певача), Милорада Мандића и Маринка Маџгаља (глумаца) и Манета Бајића и Слободана Сантрача (фудбалера). Није ми намера да омаловажавам и потцењујем живот и рад наведених личности, које сам поменуо само илустрације ради. Сви су они имали своје каријере, биографије и сви су они хероји нашег времена, па су ваљда зато и улице добиле њихова имена. У држави Србији постоји толико људи који су пре њих заслужили да добију јавно признање за своја остварења на пољу науке и културе.

Нико не помиње нашег Новака Ђоковића, научнике и професоре који су широм света постигли резултате преко којих се чуло за Србију и људе који у њој живе.

Пишући о уличним реформама намера ми је била да укажем на деликатност и актуелност ове проблематике. Свака површност и самовоља може произвести огромне последице, којих, нажалост, нису свесни они који доносе тако површне и произвољне одлуке. Зато је хитно потребно ову проблематику законски децидно регулисати, све у циљу спречавања самовоље, протекционизма, незнања, нестручности и некомпетенције појединаца који се овим питањима баве.

Драган Паскаш
Београд