Стварају другу Србију

Много се последњих месеци говори о сеоби радника и академаца у иностранство. Тај процес траје већ два века. Када је велики научник Јован Цвијић рекао да је „Србија кућа на друму”, мислио је на то да је наша отаџбина раскрсница три континента, преко које су прелазиле разне војске и рушиле нам кућу и одводиле нашу децу. Та историјска чињеница се у 21. веку претворила у реалност исељавања младих људи из Србије. Са прекомерном сеобом постоји опасност да наша „кућа на друму” постане празне.

Али, ако је истина да, како каже Гордана Лаковић, аутор зборника о исељавању из Канаде, да живот човека у 21. веку може да стане у два кофера и можете се преселити било где, то не треба да значи пропаст за наше људе у туђини. Срби су жилав народ, који има снажан осећај за преживљавање. Зато неки Срби користе туђину да је претворе у нашу нову кућу, у другу исељену Србију.

 У расејању живи 2,5 милиона Срба у 159 земаља света. У свету имамо 350.000 топонима, односно српских имена, 665 меморијала, споменика и гробаља. Имамо стотину храмова Српске православне цркве и осамдесет амбасада и конзулата. Другу Србију чини милион радника, 50.000 студената, професора, доктора наука, академика и још 30.000 уметника, спортиста, шампиона страних држава. Српска памет је данас у расејању.

Српски студенти су најбољи дипломци у Бечу, Петрограду, Даласу, Атини и Стокхолму. Само у САД имамо осам добитника Оскара и петоро добитника Пулицерове награде. Још у време књаза Милоша две хиљаде људи је послато на школовање у велике европске универзитетске центре, вратили су се са дипломама кући и постали министри, професори БУ, научници, велики уметници.

Када је Београдски универзитет почетком прошлог века постао фабрика српске памети, наши генијалци су кренули да освајају свет. Пре пола века смо из Америке ми Срби, нас осморица, послали ракету „Аполо 11” са људском посадом на Месец.

 Да ли су Срби који данас раде у највећој Светској агeнцији за свемир НАСА спремни да пошаљу човека на Марс? Мој одговор је: Да! Јер, Срби све могу кад хоће, па и туђину да претворе у нову домовину, у другу Србију.

Др Марко Лопушина