По коме је шопска салата добила име

Време је парадајза. Пијаце пуне, земљи тешко. А и шљива је добро понела, Богу хвала. Оће нас нема шта. Да се осврнемо на парадајз док шљиву не испечемо.

Шопска салата. По коме је ова мешавина парадајза, краставца, лука (може и паприка) посута сиром и зачињена зејтином добила име? По Шопима. Неки научници претпостављају да су Шопи „потомци једног од осам племена Печенега, које је цар Константин Седми Порфирогенит називао Тсопони, насељени између Кратова и Софије” како у књизи „Балкански светови” наводи Трајан Стојановић. Феликс Канић у свом путопису „Србија” је забележио да „Шопови живе на територији балканског превоја Гинци до јужно од Софије”. Шопских породица има и у тимочком сливу, у околини Зајечара. Они се у том крају називају и Тетевенцима по граду Тетевену у Бугарској из чије околине су се раселили у току 18. века. Јован Цвијић је утврдио да су ово исељавање изазвали зулуми турских пљачкашких чета у којима је било и Арбанаса. Јован Цвијић наводи да су „Шопи између Враце и Видина бежали у Стару планину, неки су прешли Дунав и иселили се у Влашку, Бесарабију и Банат”. Долазећи у наше крајеве мешају се са Власима, Србима и Цинцарима., и једни другима преносе свој језик, културу па и начин исхране. Бавили су се сточарством и у својим катунима или бачијама, где су преко лета боравили истерујући овце на испашу, спремали квалитетан сир (нису вадили кајмак). И ето светски познате салате.

П. С. Када би краља Александра Карађорђевића изнервирао Никола Пашић, а то је бивало често, краљ би га испратио речима: „Отац га његов Шопски”.

Светлана Брновић Митић,
историчар уметности