Свака четврта општина без веб сајта

Од 167 општина и градова у Србији без Косова и Метохије њих 120 има доступан веб-сајт, док седам има само регистрован домен, али без садржаја на њему – или је сајт у изградњи и без података или се отвара празна страница. Чак 32 општине од информационо-комуникационих технологија користи само и-мејл, док осам нема ни и-мејл. Општине без и-мејла налазе се у Јабланичком и Пчињском округу, резултати су истраживања Центра за проучавање информационих технологија Београдске отворене школе.

Ово истраживање, уз подршку шведске фондације Међународни центар „Улоф Палме”, спроведено је у периоду од половине августа до краја септембра прошле године. Анализирана су 302 сајта различитих друштвених институција, јединица локалне самоуправе, медија са посебним акцентом на интерактивним сервисима (форумима, блоговима и томе слично)…

Неуједначен дизајн и садржај

Како су истакли истраживачи Наташа Радовић и Милан Ситарски, занимљиво је да ови налази одступају од претпоставки да ће употреба информационо-комуникационих технологија у локалној управи готово потпуно одговарати степену привредног развоја и стандарда становништва у појединим регионима и срединама. Изненађује, рецимо, налаз да натпросечно низак проценат општина у Шумадијском округу има функционалне сајтове – три од седам. У Златиборском округу, једном од развијенијих у Србији, још изразитији недостатак званичних општинских презентација пропраћен је прилично развијеном веб-сценом посвећеном локалној проблематици и представљању специфичности тамошњих средина. Може се, стога, поставити питање – да ли је код општинских власти уопште развијена свест да веб може и треба да служи као средство обављања функција локалне власти на званичан начин?

Ови истраживачи кажу да се стиче утисак да се бар у неким срединама информационо-комуникациона технологија доживљава као сфера која има искључиво комерцијални карактер и значај, па се деловање у њој стога може и треба препустити иницијативи појединаца или привредних субјеката, који ће у томе бити ефикаснији од власти. С друге стране, у Зајечарском и Пиротском округу, мада спадају у слабије развијене у Србији, све општине имају веб-презентације (додуше, ради се о окрузима који имају свега по четири општине), а у такође релативно слабо развијеном Браничевском округу – само једна од осам општина нема званични сајт.

Истраживачи упозоравају да је квалитет општинских и градских сајтова веома неуједначен у смислу дизајна, количине и организације садржаја, доступности информација, степена употребљивости за посетиоце и интернет-сервиса које садрже. Они истичу да је приличан број сајтова неприлагођен лошим условима коришћења интернета, у којима се данас и даље налази велики део грађана Србије. То се већ на први поглед може видети из склоности аутора и наручилаца неких општинских сајтова да њихову посету услове проласком кроз обично дуготрајни „интро”, чија графика, вероватно са намером да фасцинира посетиоце, доста отежава отварање сајта.

„Да умреш од досаде”

Како се наводи у овом истраживању, сајт највеће општине у Србији Нови Београд и њихов форум „Да умреш од досаде”, најимпресивнији је пример интересовања грађана за коришћење интернета за дебатовање о проблемима живота у локалној заједници до кога смо дошли у овом истраживању, каже Милан Ситарски. За мање од четири године постојања овог форума, који је посвећен искључиво комуналним, правним, инфраструктурним и другим питањима из надлежности општине, 5.089 пријављених корисника је поставило 3.933 поруке.

– Нови Београд је први почео реформу и унапређење рада општинске администрације 2001. године што је постало модел и за друге општине и локалне самоуправе у Србији. Планирамо да комплетно редизајнирамо наш сајт чиме ћемо убрзати добијање докумената и тако још више олакшати живот суграђанима. Често нам постављају питања која нису из наше надлежности, рецимо, која су документа потребна да се извади нова лична карта или пасош, али и тим грађанима излазимо у сусрет – рекао је Жељко Ожеговић, председник СО Нови Београд.

Када ће бити асфалтирана улица, осветљен Савски кеј или где ће бити изграђен скејт парк само су нека од питања која грађани постављају. Од маја 2007. године до априла 2008. године општински веб-сајт посетило је око 290.000 грађана.

Људи одговоре на ова и слична питања добијају скоро истог дана када су и постављена. Уколико је решавање њихових комуналних питања у надлежности Скупштине града Београда онда морају да сачекају дан-два да би сазнали како да реше свој проблем.