Хватач муња

Ваљево – Током лета у Србији просечно буде око 35 дана са грмљавином, а годишње од удара грома погине 15 особа. Инжењер електротехнике из Ваљева Милован Обрадовић, који се пуне три деценије бави заштитом објеката од удара грома, а и дугогодишњи је члан државне комисије за стандардизацију при европској IEC-асоцијацији, истиче за „Политику” да, иако су наши прописи пре 12 година усклађени са европским, још има импровизовања и површности у овој области.

– Када је у питању заштита од удара грома, кључну улогу имају лиценцирани пројектанти за овај посао. Они су ти који сагледавају све релевантне податке и околности, после чега се по стандардизованим методама одређује начин и врста заштите. После доношења уредбе из 1991. о уклањању радиоактивних громобрана, данас се најчешће користе такозване штапне хватаљке и Фарадејев кавез. Искуства говоре да су хватаљке са уређајем за рано стартовање, чији је полупречник заштите од 79 до 120 метара, изузетно ефикасне и погодне за објекте у градској зони, а цена им је, зависно од радијуса, између 1.000 и 2.000 евра. И заштита Фарадејевим кавезом, односно металним тракама, такође је врло сигурна и подесна за уградњу на приватним кућама –објашњава Обрадовић.

Наш саговорник каже да се у последње време инвеститори стамбених објеката одговорније понашају у области заштите од удара грома, на шта утиче и појачан надзор ватрогасне инспекције, у чијој је надлежности контрола заштитних инсталација и уређаја. У сеоским и приградским срединама, међутим, ситуација је битно другачија:

– Људи на селу се ослањају на то да ће их заштитити неко високо дрво, далеководни стуб или планински врх. Додуше, у последње време уграђују и фидове склопке, које им штите инсталације и кућне апарате од такозваног пренапона. Не желим никога да плашим, али то није довољно нити пак постоје правила где ће гром ударити, јер муња бира линију најмањег отпора ка земљи. Онима који граде куће саветујем да квалитетно ураде темељно уземљење и по завршетку поставе на кров Фарадејев кавез. За кућу од 300 квадрата то кошта око 50.000 динара, а заштита је стопостотна. Исто се може урадити и на старим кућама – каже инжењер Обрадовић, уз оцену да су наши градови, као и привредни објекти, релативно добро заштићени од удара грома. На крају, наш саговорник предлаже да Републички хидрометеоролошки завод изда брошуру која би била бесплатно дељена, а која би грађане упознала са правилима понашања и личне заштите током периода грмљавине.