Цене огрева мирују

Спуштање живе у термометру још пре неколико дана најавило је почетак јесени, а улазак у ново годишње доба 23. септембра озваничио је и календар. То значи да је Београђанима последњи моменат да размишљају, ако већ нису, о томе како ће се грејати ове зиме. Поједини суграђани, попут Јелене Арсић из Сремчице ове бриге пребринули су још у току лета.

– Узели смо седам метара букових дрва које смо са превозом и цепањем плаћали по 6.100 динара. То би требало да потраје целе сезоне за грејање педесетак квадрата јер, толико смо огрева потрошили и прошле године, када је додуше зима била блага, али грејни период је био дужи. Поједине просторије ипак морамо и да догревамо јер имамо само један шпорет, па смо тако, у зимским месецима плаћали и велике рачуне за струју. У јануару смо за то дали око 5.500 динара – објашњава Арсић.

Али, већина Београђана, као да се тек сад сетила да ћемо и ове године, упркос глобалном отопљавању, ипак имати зиму.

– Како је захладнело почела је потрага за огревом, тако да сам и ја почела да грдим људе што су до сада чекали јер то није најпаметније. Најбоље је обезбедити се у јуну, кад почну да стижу нове количине горива које нису презимиле, а и онда има времена да се до почетка грејања, мало сировија дрва просуше. Раније се огрев баш у то време набављао, али сада све касније и људи чекају последњи моменат. И то и не купе све одједном, па тако ако им треба десет тона угља они то поделе, па купују два пута по пет тона – прича Тања Апрцовић, шеф стоваришта „Копаоник”.

Иста искуства има и Смиља Чубровић, власница стоваришта угља „Крека”.

– Некада је сезона кретала од јуна и трајала до краја октобра, али пошто су прошле две зиме биле благе људима је изгледа остало огрева и тек сад је почело веће интересовање. Прави домаћини угаљ узимају кад се сезона заврши, већ у априлу , али остало је мало таквих па се сад углавном купује тек онда кад се мора – објашњава Чубровићева.

Цене се, тврде наше саговорнице, нису мењале у односу на прошлу годину.

– У зависности од тога како су дрва сечена крећу се и цене. Метарска, са само два-три реза коштају 7.600, док су ситно исцепана на палети 8.025 по метру. Угаљ „ковин” кошта 8.400, а „бановић” 14.307 динара. Пелет од буковине је 24.000 динара по тони – објашњава Апрцовићева додајући да се превоз плаћа по километражи, па је на даљину од пет километара 3.000 динара, до 10 километара 4.000, а рецимо за раздаљину од 20 километара и више, цена је по договору.

Да је и ове године за огрев потребно издвојити исту суму новца као и прошле потврђује и Чубровићева. У међувремену, поскупео је само угаљ „бановић” чија је цена скочила за 400 динара, док је руски камени угаљ јефтинији у односу на прошлу годину.

– Сушени „вреоци” су 12.430, „ковин” је 8.000, „колубара” 7.000, „пљевља” 12.400, „бановићи” су 14.000, а руски камени угаљ је 22.700 динара – објашњава Чубровићева.

На многим градским стовариштима дају се попусти на готовинско плаћање, а једна од повољности је и плаћање на рате чековима.

Али, колико год грађани гледали да уштеде, јасно је да ни ове зиме неће проћи јефтино. За загревање куће од око 150 квадрата потребно је пет кубика дрва и пет тона угља, ако се користе само дрва, тешко је изгурати зиму без 20 кубика. За исти простор пелета је потребно око 750 килограма месечно. Па, како ко воли, и може.

Изгледа да, за који год начин грејања да се одлуче, грађани морају добро да се прорачунају и обезбеде за те сврхе поприличан буџет.

Табела коју нам је доставио Дејан Стојановић, директор удружења топлана Србије приказује годишње трошкове за сваку од опција. Најјефтиније пролазе они који се индивидуално греју на гас и њихов годишњи трошак је 60.820 динара. Нешто више новца плаћају грађани који користе струју по нижој тарифи – 61.290 динара, док они који троше и електричну енергију два сата по скупљој тарифи, плаћају најскупље – 86.652 динара. Према овим подацима, на годишњем нивоу загревање на дрва кошта 61.520 динара, док они који користе систем даљинског грејања плаћају 68.580 динара.

– Трошкови за све видове грејања су израчунати за стан од 60 метара квадратних, укључујући трошкове енергије, набавке пећи, периодичног прегледа и одржавања – напомиње Стојановић прецизирајући да је рачуница за даљинско грејање изведена према просечној цени грејања за све топлане у Србији. Већи број топлана у земљи овај годишњи трошак наплаћује током читаве године, по цени од 5.715 динара по месецу, без пореза на додату вредност.

У Београду конкретно, о систему даљинског грејања старају се „Београдске електране” које ову услугу по метру квадратном наплаћују 119,36 динара. Цена је последњи пут коригована 2015. године, а своје рачуне за загревање Београђани плаћају у 12 месечних рата читаве године.

Лош пелет преплавио тржиште

У последње време све чешће се говори о пелету као опцији за загревање. Међутим, иако то има својих предности, има и мана, па Тања Апрцовић са београдског стоваришта „Копаоник” Београђанима саветује да буду опрезни.

– Овај начин грејања захтева или набавку нове пећи или да се на постојећи котао дода посебан горионик, што је посебна инвестиција. Људи имају доста лоших искустава јер је на тржишту много неквалитетног пелета који се прави од чамовине. Она има много смоле па тако долази и до затварања димњака – упозорава она.

Дрва

Метарска са само два-три реза око 7.600,

ситно исцепана на палети око 8.025 

Угаљ

Ковин     8.000 – 8.400

Бановић  14.000 – 14.307

Сушени вреоци – 12.430

Колубара  7.000

Пљевља   12.400

Руски камени угаљ 22.700 динара

Пелет од буковине

24.000 динара по тони