Cene ogreva miruju

Spuštanje žive u termometru još pre nekoliko dana najavilo je početak jeseni, a ulazak u novo godišnje doba 23. septembra ozvaničio je i kalendar. To znači da je Beograđanima poslednji momenat da razmišljaju, ako već nisu, o tome kako će se grejati ove zime. Pojedini sugrađani, poput Jelene Arsić iz Sremčice ove brige prebrinuli su još u toku leta.

– Uzeli smo sedam metara bukovih drva koje smo sa prevozom i cepanjem plaćali po 6.100 dinara. To bi trebalo da potraje cele sezone za grejanje pedesetak kvadrata jer, toliko smo ogreva potrošili i prošle godine, kada je doduše zima bila blaga, ali grejni period je bio duži. Pojedine prostorije ipak moramo i da dogrevamo jer imamo samo jedan šporet, pa smo tako, u zimskim mesecima plaćali i velike račune za struju. U januaru smo za to dali oko 5.500 dinara – objašnjava Arsić.

Ali, većina Beograđana, kao da se tek sad setila da ćemo i ove godine, uprkos globalnom otopljavanju, ipak imati zimu.

– Kako je zahladnelo počela je potraga za ogrevom, tako da sam i ja počela da grdim ljude što su do sada čekali jer to nije najpametnije. Najbolje je obezbediti se u junu, kad počnu da stižu nove količine goriva koje nisu prezimile, a i onda ima vremena da se do početka grejanja, malo sirovija drva prosuše. Ranije se ogrev baš u to vreme nabavljao, ali sada sve kasnije i ljudi čekaju poslednji momenat. I to i ne kupe sve odjednom, pa tako ako im treba deset tona uglja oni to podele, pa kupuju dva puta po pet tona – priča Tanja Aprcović, šef stovarišta „Kopaonik”.

Ista iskustva ima i Smilja Čubrović, vlasnica stovarišta uglja „Kreka”.

– Nekada je sezona kretala od juna i trajala do kraja oktobra, ali pošto su prošle dve zime bile blage ljudima je izgleda ostalo ogreva i tek sad je počelo veće interesovanje. Pravi domaćini ugalj uzimaju kad se sezona završi, već u aprilu , ali ostalo je malo takvih pa se sad uglavnom kupuje tek onda kad se mora – objašnjava Čubrovićeva.

Cene se, tvrde naše sagovornice, nisu menjale u odnosu na prošlu godinu.

– U zavisnosti od toga kako su drva sečena kreću se i cene. Metarska, sa samo dva-tri reza koštaju 7.600, dok su sitno iscepana na paleti 8.025 po metru. Ugalj „kovin” košta 8.400, a „banović” 14.307 dinara. Pelet od bukovine je 24.000 dinara po toni – objašnjava Aprcovićeva dodajući da se prevoz plaća po kilometraži, pa je na daljinu od pet kilometara 3.000 dinara, do 10 kilometara 4.000, a recimo za razdaljinu od 20 kilometara i više, cena je po dogovoru.

Da je i ove godine za ogrev potrebno izdvojiti istu sumu novca kao i prošle potvrđuje i Čubrovićeva. U međuvremenu, poskupeo je samo ugalj „banović” čija je cena skočila za 400 dinara, dok je ruski kameni ugalj jeftiniji u odnosu na prošlu godinu.

– Sušeni „vreoci” su 12.430, „kovin” je 8.000, „kolubara” 7.000, „pljevlja” 12.400, „banovići” su 14.000, a ruski kameni ugalj je 22.700 dinara – objašnjava Čubrovićeva.

Na mnogim gradskim stovarištima daju se popusti na gotovinsko plaćanje, a jedna od povoljnosti je i plaćanje na rate čekovima.

Ali, koliko god građani gledali da uštede, jasno je da ni ove zime neće proći jeftino. Za zagrevanje kuće od oko 150 kvadrata potrebno je pet kubika drva i pet tona uglja, ako se koriste samo drva, teško je izgurati zimu bez 20 kubika. Za isti prostor peleta je potrebno oko 750 kilograma mesečno. Pa, kako ko voli, i može.

Izgleda da, za koji god način grejanja da se odluče, građani moraju dobro da se proračunaju i obezbede za te svrhe popriličan budžet.

Tabela koju nam je dostavio Dejan Stojanović, direktor udruženja toplana Srbije prikazuje godišnje troškove za svaku od opcija. Najjeftinije prolaze oni koji se individualno greju na gas i njihov godišnji trošak je 60.820 dinara. Nešto više novca plaćaju građani koji koriste struju po nižoj tarifi – 61.290 dinara, dok oni koji troše i električnu energiju dva sata po skupljoj tarifi, plaćaju najskuplje – 86.652 dinara. Prema ovim podacima, na godišnjem nivou zagrevanje na drva košta 61.520 dinara, dok oni koji koriste sistem daljinskog grejanja plaćaju 68.580 dinara.

– Troškovi za sve vidove grejanja su izračunati za stan od 60 metara kvadratnih, uključujući troškove energije, nabavke peći, periodičnog pregleda i održavanja – napominje Stojanović precizirajući da je računica za daljinsko grejanje izvedena prema prosečnoj ceni grejanja za sve toplane u Srbiji. Veći broj toplana u zemlji ovaj godišnji trošak naplaćuje tokom čitave godine, po ceni od 5.715 dinara po mesecu, bez poreza na dodatu vrednost.

U Beogradu konkretno, o sistemu daljinskog grejanja staraju se „Beogradske elektrane” koje ovu uslugu po metru kvadratnom naplaćuju 119,36 dinara. Cena je poslednji put korigovana 2015. godine, a svoje račune za zagrevanje Beograđani plaćaju u 12 mesečnih rata čitave godine.

Loš pelet preplavio tržište

U poslednje vreme sve češće se govori o peletu kao opciji za zagrevanje. Međutim, iako to ima svojih prednosti, ima i mana, pa Tanja Aprcović sa beogradskog stovarišta „Kopaonik” Beograđanima savetuje da budu oprezni.

– Ovaj način grejanja zahteva ili nabavku nove peći ili da se na postojeći kotao doda poseban gorionik, što je posebna investicija. Ljudi imaju dosta loših iskustava jer je na tržištu mnogo nekvalitetnog peleta koji se pravi od čamovine. Ona ima mnogo smole pa tako dolazi i do zatvaranja dimnjaka – upozorava ona.

Drva

Metarska sa samo dva-tri reza oko 7.600,

sitno iscepana na paleti oko 8.025 

Ugalj

Kovin     8.000 – 8.400

Banović  14.000 – 14.307

Sušeni vreoci – 12.430

Kolubara  7.000

Pljevlja   12.400

Ruski kameni ugalj 22.700 dinara

Pelet od bukovine

24.000 dinara po toni