Смањити прегрејани вашарски елемент
Одговор на питање које се све чешће поставља: „Какав нам је Сајам књига потребан” прилично је једноставан. Али ако је одговор једноставан, пут до таквог сајма није лак, што не значи да треба одустати или се приклонити трендовима. Сајам има важне ресурсе, има одличне епизоде у својој историји, има навике публике које треба охрабрити, има искусне професионалце у својој организацији. Не треба заборавити ни да су ту издавачи које су околности тржишне борбе и избрани програмски циљеви учинили отпорним на најразличитије изазове.
Потребан нам је, дакле, Сајам књига који ће бити у интересу свих, који ће подстицати и укључивати, који ће показивати разноврсност стваралачке и издавачке сцене. Неопходан нам је Сајам књига који ће поново бити место велике промоције савремене српске књижевности и место сусрета са другим културама, а не само прост збир продајних тезги. Потребан нам је сајам који ће поново бити место на коме ће заинтересовани читаоци различитих очекивања, укуса и погледа на литературу и на свет моћи да виде, на једном месту, све значајне књиге које се, код различитих издавача и у различитим жанровима, објаве на српском језику у току једне године, па макар због тога звезде јавне сцене изгубиле једну тачку властите промоције.
Београдски сајам књига у годинама и деценијама свог постојања био је, између осталог, и највећи домаћи фестивал књижевности. Важан део свог утицаја и привлачности Сајам књига стекао је управо из тог разлога. Последњих година фигуру писца потиснула је најпре фигура продавца као најдоминантније лице сајма, да би пре две-три године и та фигура пала у други план пред фигурама селебрити стварности. Те промене фигура указују на промене у самој природи Сајма књига. Изгубио је програмску и излагачку димензију, опстаје још у одређеној мери продајна димензија, а све више добија на селебрити димензији која нема никакве везе са књигама. Отуда су писци данас на Сајму књига невидљиви, а понекад изгледа и непотребни, књижевни догађаји су рутински и непосећени, без праве промотивне снаге, док је сајам изгубио и медијски утицај као годинама најбоља платформа за промоцију књига. Укратко, вашар је већ свуда око нас, па би утолико пре било потребно да се смањи тај прегрејани вашарски елемент у корист књига које имају све мањи јавни простор.
Београдски сајам књига мора најпре да обнови програмску и излагачку димензију. То би повећало посећеност, учинило би га модернијим и прегледнијим, истовремено одличним местом за публику и још бољом пословном приликом него што је сада. Тако би и продаја на несумњиво била боља. Нипошто није добро сводити Сајам књига на само један укус, једну боју, један садржај, један жанр. Тако ће се само сужавати јавни интерес и мењати тип публике која га посећује. Неопходно је да писци поново буду заштитно лице сајма, јер већ ионако постоји мноштво медија и догађаја који припадају селебрити стварности. Сајам књига треба да се позиционира као кључни регионални сајам за простор између Беча и Истанбула, јер ће тако постати привлачан у много већој мери него што је сада и за стране издаваче, литерарне агенције, стране медије, напокон за стране писце. И, наравно, мењају се околности, мењају се и читаоци, па је потребно да сајам прати, изражава и наслућује нове медије и технологије. Издаваштво је један од послова који су се највише мењали у протеклих четврт века. А те промене нису завршене, оне су пред нама и нема разлога да их игноришемо.
Главни уредник издавачке куће „Архипелаг”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
