Ердоган суочен са све жешћим критикама

Када на протестима у Стокхолму или Амстердаму узвикују „Зауставите Ердогана, стоп окупацији”, то није тешко разумети, али када Турци на северном Кипру кажу „зауставимо крвопролиће у Сирији”, онда је то упозорене над којим би се Анкара морала дубоко замислити. Ердоган је окренуо свет против Турске. Откако је пре шеснаест година дошао на власт, никада није био толико критикован у свету, чак и у исламском земљама као што је случај после инвазије на Сирију. Његов упад у суседну земљу не одобравају ни поједини Турци, али он (засад) много не хаје на те оптужбе.

„Морамо да прекинемо ову авантуристичку спољну политику. Турска не поштује територијални интегритет других земаља, ми смо цео свет претворили у непријатеље”, изјавио је председник водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу. Опозиција у Турској предлаже да се успостави контакт са председником Башаром ел Асадом јер се у договору са њим може решити проблем сиријских избеглица. Ердоган му је окренуо леђа 2011. године чим је у ту земљу стигло „арапско пролеће” јер је погрешно проценио да су му дани одбројани.

Политички земљотрес у Анкари је изазвао председник самопроглашене турске државе на северу Кипра Мустафа Акинџи. „Ми сада кажемо операција ’Мирно пролеће’ (у Сирији) иако је то рат, тамо се пролива крв. Исто је било и 1974. године на Кипру: Тадашња операција ’Мир’ је била рат, крвопролиће. Као и многи други тада сам изгубио више пријатеља”, написао је на „Фејсбуку” Акинџи, председник државе на северном Кипру (коју је досад признала само Анкара) и додао да му је жеља да се мирно реши спор у Сирији.

Локални медији верују да је Акинџијева каријера запечаћена иако је досад уживао подршку Анкаре. „Примедбе Акинџија су за жаљење, оне не одражавају став кипарских Турака. Он игнорише чињеницу да је операција ‘Мирно пролеће’ покренута против крвавих курдских терориста како би се стабилизовао регион”, изјавио је турски потпредседник Фуад Октај и подсетио Акинџија да је 1974. године операција „Мир” предузета како би се „обезбедила безбедност и просперитет Кипра”.

Други високи турски званичници на северу Кипра одмах су изразили безрезервну солидарност са браћом у Анадолији. „Ми смо увек заједно са Турском. Народ ‘Турске републике северни Кипар’, у операцији у Сирији, стоји, раме уз раме, с Анкаром”, изјавио је премијер тамошње владе Ерсин Татар.

На недавном ванредном састанку у Каиру министри спољних послова Арапске лиге осудили су потез Турске и затражили хитно повлачење из суседне земље. Чули су се и предлози да се Сирија поново прими у ту организацију из које је избачена 2011. године због сукоба режимских снага и опозиционих група када је стигло „арапско пролеће”.

Турски упад у Сирију је „агресија на суверену земљу” како би се наметнуле демографске промене успостављањем зоне безбедности, изјавио је генерални секретар Арапске лиге Ахмет Абул Хеит. Чланице те организације, која окупља 22 земље, заложиле су се за повлачење турских војника и проналажење политичког решења. На том састанку турску интервенцију је подржао само Катар, док је Сомалија изразила резерве. Према локалним медијима касније то су учиниле и четири централноазијске земље чланице Турског савета, Пакистан и терористичка палестинска група Хамас.

У Анкари су оштро узвратили на те оптужбе. Генерални секретар арапске лиге А. А. Хеит је постао политичар који „брани терористе и обмањује арапски свет неосновано оптужујући Анкару”, истакли су у МИП-у.

У Турској су се посебно окомили на политичаре у Египту и Саудијској Арабији који су оштро критиковали председника Ердогана због војног упада у Сирију. „Они боље да ћуте: Ријад је крив за крвопролиће у Јемену, а генерал Сиси је убио демократију пошто је извршио војни удар против легално изабраног председника Мухамеда Мурсија.”

Оштро реаговања земаља ЕУ због интервенције у Сирији могло се очекивати пошто у Бриселу већ дуже време оптужују Ердогана да се понаша као диктатор. Америка и Русија играју своје стратешке игре и настоје да и после турске интервенције очувају позиције у региону. Али у Анкари нису очекивали да ће председнику Ердогану многе исламске земље окренути леђа иако он последњих година нападно покушава да се наметне као заштитник муслимана у свету: у Кини, Кашмиру, на Блиском истоку, северу Африке, на Балкану.