Erdogan suočen sa sve žešćim kritikama

Kada na protestima u Stokholmu ili Amsterdamu uzvikuju „Zaustavite Erdogana, stop okupaciji”, to nije teško razumeti, ali kada Turci na severnom Kipru kažu „zaustavimo krvoproliće u Siriji”, onda je to upozorene nad kojim bi se Ankara morala duboko zamisliti. Erdogan je okrenuo svet protiv Turske. Otkako je pre šesnaest godina došao na vlast, nikada nije bio toliko kritikovan u svetu, čak i u islamskom zemljama kao što je slučaj posle invazije na Siriju. Njegov upad u susednu zemlju ne odobravaju ni pojedini Turci, ali on (zasad) mnogo ne haje na te optužbe.

„Moramo da prekinemo ovu avanturističku spoljnu politiku. Turska ne poštuje teritorijalni integritet drugih zemalja, mi smo ceo svet pretvorili u neprijatelje”, izjavio je predsednik vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu. Opozicija u Turskoj predlaže da se uspostavi kontakt sa predsednikom Bašarom el Asadom jer se u dogovoru sa njim može rešiti problem sirijskih izbeglica. Erdogan mu je okrenuo leđa 2011. godine čim je u tu zemlju stiglo „arapsko proleće” jer je pogrešno procenio da su mu dani odbrojani.

Politički zemljotres u Ankari je izazvao predsednik samoproglašene turske države na severu Kipra Mustafa Akindži. „Mi sada kažemo operacija ’Mirno proleće’ (u Siriji) iako je to rat, tamo se proliva krv. Isto je bilo i 1974. godine na Kipru: Tadašnja operacija ’Mir’ je bila rat, krvoproliće. Kao i mnogi drugi tada sam izgubio više prijatelja”, napisao je na „Fejsbuku” Akindži, predsednik države na severnom Kipru (koju je dosad priznala samo Ankara) i dodao da mu je želja da se mirno reši spor u Siriji.

Lokalni mediji veruju da je Akindžijeva karijera zapečaćena iako je dosad uživao podršku Ankare. „Primedbe Akindžija su za žaljenje, one ne odražavaju stav kiparskih Turaka. On ignoriše činjenicu da je operacija ‘Mirno proleće’ pokrenuta protiv krvavih kurdskih terorista kako bi se stabilizovao region”, izjavio je turski potpredsednik Fuad Oktaj i podsetio Akindžija da je 1974. godine operacija „Mir” preduzeta kako bi se „obezbedila bezbednost i prosperitet Kipra”.

Drugi visoki turski zvaničnici na severu Kipra odmah su izrazili bezrezervnu solidarnost sa braćom u Anadoliji. „Mi smo uvek zajedno sa Turskom. Narod ‘Turske republike severni Kipar’, u operaciji u Siriji, stoji, rame uz rame, s Ankarom”, izjavio je premijer tamošnje vlade Ersin Tatar.

Na nedavnom vanrednom sastanku u Kairu ministri spoljnih poslova Arapske lige osudili su potez Turske i zatražili hitno povlačenje iz susedne zemlje. Čuli su se i predlozi da se Sirija ponovo primi u tu organizaciju iz koje je izbačena 2011. godine zbog sukoba režimskih snaga i opozicionih grupa kada je stiglo „arapsko proleće”.

Turski upad u Siriju je „agresija na suverenu zemlju” kako bi se nametnule demografske promene uspostavljanjem zone bezbednosti, izjavio je generalni sekretar Arapske lige Ahmet Abul Heit. Članice te organizacije, koja okuplja 22 zemlje, založile su se za povlačenje turskih vojnika i pronalaženje političkog rešenja. Na tom sastanku tursku intervenciju je podržao samo Katar, dok je Somalija izrazila rezerve. Prema lokalnim medijima kasnije to su učinile i četiri centralnoazijske zemlje članice Turskog saveta, Pakistan i teroristička palestinska grupa Hamas.

U Ankari su oštro uzvratili na te optužbe. Generalni sekretar arapske lige A. A. Heit je postao političar koji „brani teroriste i obmanjuje arapski svet neosnovano optužujući Ankaru”, istakli su u MIP-u.

U Turskoj su se posebno okomili na političare u Egiptu i Saudijskoj Arabiji koji su oštro kritikovali predsednika Erdogana zbog vojnog upada u Siriju. „Oni bolje da ćute: Rijad je kriv za krvoproliće u Jemenu, a general Sisi je ubio demokratiju pošto je izvršio vojni udar protiv legalno izabranog predsednika Muhameda Mursija.”

Oštro reagovanja zemalja EU zbog intervencije u Siriji moglo se očekivati pošto u Briselu već duže vreme optužuju Erdogana da se ponaša kao diktator. Amerika i Rusija igraju svoje strateške igre i nastoje da i posle turske intervencije očuvaju pozicije u regionu. Ali u Ankari nisu očekivali da će predsedniku Erdoganu mnoge islamske zemlje okrenuti leđa iako on poslednjih godina napadno pokušava da se nametne kao zaštitnik muslimana u svetu: u Kini, Kašmiru, na Bliskom istoku, severu Afrike, na Balkanu.