Професори, таксисти и наука са „Фејсбука”

Неки београдски државни факултети засад не уцењују штрајком, као што су донедавно чинили таксисти, али прете тужбом. Најпре је то учинио декан Правног факултета, о чему је 17. октобра писала и „Политика”. Аргументација је таква да је професори овог факултета не би смели уважити ни неком свом слабијем студенту: једна студенткиња, наравно – неименована, похвалила се на „Фејсбуку” да је прешла са државног правног на приватни правни у Београду, и за релативно кратко време положила испите због којих је заглавила на претходној високошколској установи. Декан Правног то је рекао на седници Сената београдског универзитета, а онда је поновио и у „Политици”. Декан је брзо закључио да на приватним факултетима не постоје никакви строги критеријуми, нити озбиљна унутрашња и спољна контрола, те је, осим тужбом, запретио и одузимањем акредитације приватним факултетима.

Методологија научног истраживања, која се ваљда учи и на београдском Правном факултету, подсећа да се на основу једног примера – чак и ако је стварни (прича са „Фејсбука” неименоване девојке није релевантан научни извор) – не могу доносити уверљиви закључци. Није баш јасно ни којом је то методом декан Правног утврдио да та девојка на испитима на приватном факултету није показала знање достојно прелазне оцене, и како би он то доказао на суду, ако заиста поднесе тужбу.

Лицемерно је оптуживати приватне факултете за стање у нашем правосуђу, као и за стање у високом школству. Нека ми се не замери ако подсетим да је Сенат београдског универзитета (о томе је такође писала „Политика”), на истој седници на којој је декан Правног факултета изнео пример са „Фејсбука” и запретио тужбом, због доказаних плагијата поништио два доктората – један управо професору славног Правног факултета (предаје међународно јавно право), а други професору Факултета за спорт и физичко васпитање. На Економском факултету у Београду управо је у току приспитивање плагираног уџбеника једне познате професорке, на ФОН-у такође, а о споровима и тужбама на Филозофском и Филолошком факултету у Београду „Политика” је писала у више наврата.

Читали смо и о налазу Државне ревизорске институције о бахатом трошењу државних пара на Економском и Филолошком факултету у Београду, као и о проблемима у Нишу, где неки декани не желе да напусте функције упркос јасном налогу Агенције за борбу против корупције. Читали смо и о проблемима на Географском факултету у Београду, где је једна професорка и по десетак пута обарала студенте, уместо да их научи, за шта је плаћена. Тај проблем решен је тек кад се укључио министар просвете.

Сви ови факултети су државни. Њихови челници се стално позивају на аутономију универзитета, олако преусмеравајући незадовољство студената и родитеља на приватне високе школе. Без икакве дубље анализе, пре свега сопствених пропуста и одговорности.

Не одлазе им само студенти, већ и професори. Претходни декан Економског факултета, светски афирмисани економиста, такође је прешао на приватни факултет. Садашњи декани немају времена? Ево, после поменутих изјава на прилично ниском методолошком нивоу, на основу једног примера који је узет са „Фејсбука”, професори и декани одоше на предавање – можда баш о мобилности студената (важно начело Болоњске декларације) и њиховој покретљивости, не само са једног факултета на други, већ и из једне државе у другу, као и о благотворности конкуренције.

Проф. др Александар Николић,
универзитетски професор у пензији