ФОН данас о докторату Синише Малог
Декан Факултета организационих наука (ФОН) заказао је за данас ванредно заседање Наставнонаучног већа, на којем ће се чланови овог тела изјаснити о извештају о докторској дисертацији министра финансија Синише Малог. Непосредно након изјашњавања ННВ ФОН-а, јавност ће бити обавештена о исходу, обећано је с факултета, а мишљење ће бити прослеђено Етичком одбору Универзитета у Београду, који је овлашћен да донесе коначну одлуку о докторској дисертацији.
Претходних дана, о овој теми се прво изјаснила Стручна комисија факултета и извештај доставила архиви ФОН-а, а потом се, на захтев декана, по хитном поступку у петак изјаснила и Етичка комисија.
Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС) дошао је до овог извештаја, у коме се предлаже да због „постојања елемената неакадемског понашања у докторској дисертацији Синиши Малом буде изречена мера јавне опомене”.
Како су објавили медији, у извештају се наводи да Комисија није имала довољно чињеница на основу којих би могла донети недвосмислено мишљење о докторату. „У Стручном мишљењу (Стручне комисије) није наведена оцена да ли је до пропуста дошло, и у којој мери, на основу намере, немара или друге радње кандидата”, наводи се у закључку Етичке комисије, пренела је Бета.
Подсећања ради, „Политика” је 29. децембра 2016. године ексклузивно објавила први извештај Етичке комисије по којој докторска дисертација тадашњег градоначелника Београда, коју је одбранио на Факултету организационих наука у Београду – није плагијат, а тај извештај је прихватило и ННВ ФОН-а.
ФОН је и у јулу 2014. одбацио пријаву плагијата као неосновану. Закључак анализе је био да јесте било неадекватног коришћења литературе, али не у мери да би се оспорила дисертација
Закључено је да је процедура пријаве и одбране докторске дисертације спроведена у складу са законом, да дисертација има оригиналан научни допринос који не може бити оспорен, упркос томе што постоје пропусти у начину цитирања, али који су занемарљивог обима.
– Када је формирана комисија, затражена је и изјава аутора. Синиша Мали је негирао наводе „Пешчаника” и рекао да је дисертација резултат његовог професионалног опредељења већ 20 година. Извештај је затим прихваћен на седници ННВ-а 21. децембра. Одлуку већа и извештај Етичке комисије послали смо Ректорату Универзитета у Београду – рекао је тада за наш лист декан проф. др Милија Сукновић.
ФОН је и у време претходног декана др Милана Мартића (у јулу 2014) одбацио пријаву плагијата као неосновану. Тада је такође урађена анализа са закључком да јесте било неадекватног коришћења литературе, али не у мери да би се оспорила дисертација. Овај извештај ННВ је прихватило са 108 гласова за и четири уздржана, а све је прослеђено Универзитету у Београду.
Иако се из седнице у седницу очекивало да Сенат БУ разматра овај случај, то се није догодило, уз објашњење да недостаје законска процедура за утврђивање плагијата. То је отклоњено усвајањем Кодекса професионалне етике и Правилника о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова. Поново је од ФОН-а затражен извештај, у складу с новим процедурама.
Подсетимо, Синиша Мали одбранио је на Факултету организационих наука у Београду 2013. године докторску тезу под називом „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије”. Чланови комисије били су ванредни професор ФОН-а Слађана Барјактаровић Ракочевић и редовни професор Економског факултета Драган Ђуричин, док је ментор био проф. др Ондреј Јашко.
Интернет портал „Пешчаник” је јула 2014. године објавио текст у којем проф. др Раша Карапанџа наводи да је анализом утврђено да је најмање трећина текста докторског рада плагирана. У јануару 2015. године часопис „Organization and Management” је повукао чланак чији је коаутор Мали, а у питању је био један од два научна рада на основу којих је стекао право да брани докторски рад. Објашњење је било да су неки делови текста готово идентични докторској тези Стефаноса Хајлемериама с Универзитета у Гронингену, која је одбрањена 2001. године.
Након ревизије текста коју је поднео један од аутора, речено је тада „Политици”, уредништво часописа је поново објавило чланак с уводном назнаком у којој је наведен још један извор из литературе која је коришћена приликом израде студије, а која је у претходној верзији техничком грешком изостављена. На крају текста, који је доступан и на онлајн издању часописа, наводи се да се аутори (Синиша Мали, Слађана Барјактаровић Ракочевић и Георге Савоју) извињавају због грешке.
Мали је иначе дипломирао на Економском факултету у Београду, где је и магистрирао 1998. године с темом „Трговинске изложбе као инструмент промоције предузећа”. Наредне године, магистрирао је и на Вашингтонском универзитету у Сент Луису, на смеру финансија.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


