Доктор из Италије у Институту „Дедиње”

Две лепе вести из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” –прво, отворен је Центар за урођене срчане мане одраслих а друго, тиму наших лекара придружио се уважени италијански стручњак, професор др Алесандро Ђамберти са клинике „Сан Донато” у Милану. Он је постао главни хирург задужен за обуку младих лекара на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”

– Представљамо нашег новог сарадника, али и нови сегмент рада, односно нову организациону јединицу за хируршко лечење урођених срчаних мана одраслих. Ђамберти је и до сада, захваљујући уговору са РФЗО, оперисао наше пацијенте, а сада ће их тим комплексним интервенцијама подучавати доктор Ђамберти овде на Институту, али и на његовој клиници у Милану – појаснио је Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”.
Сарадња професора Ђамбертија и ове медицинске установе а на срећу оних који имају урођене срчане мане, почела је пре пет година.

– Реч је о веома специфичним пацијентима којима су потребна посебна нега и лечење. Мислим да ова сарадња представља почетак веома доброг посла који ћемо заједно обавити и да ће већина потреба ових пацијената моћи да овде буде задовољена. Виђам овде младе докторе, и то најбоље докторе који желе да се даље развијају. Верујем да је наша дужност да им у томе помогнемо. Србија није велика земља и није јој потребно да има више оваквих центара. Довољан јој је један центар посвећен урођеним срчаним манама где су ангажовани најбољи експерти и који има и одговарајуће људске и економске ресурсе – истиче Ђамберти.

Центар ће, речено је, имати своје просторије и људе који ће стално у њему радити.

– То је потпуно нова организациона целина, која је и мултидисциплинарна. Јер, ту се неће ангажовати само кардиолози и хирурзи. Овде долазе пацијенти који имају проблем са аритмијама, па зато ту треба имати неког ко се бави електрофизиологијом, срчаном слабошћу, потребни су анестезиолози, лекари који саветују труднице, а битно је да ту буде и психолог, а надам се у будућности и социјални радник – истакла је проф. Александра Николић, помоћник директора Институт. Додала је да је пре једне деценије просечан животни век пацијената са урођеном срчаном маном био 37, а сада је 57 година.

Статистика иначе показује да једна од 100 новорођених беба има неки проблем са срцем или великим крвним судовима, а да захваљујући дијагностичким методама уз помоћ којих се проблем брзо препозна, више од 85 одсто деце преживи до одрасле доби. Реч је о растућем проблему у популацији пошто се број пацијената који имају овај проблем повећава.

– Задовољство ми је да кажем да се ниједна здравствена установа у овом региону и шире није толико интернационално везала кроз стручну и научну сарадњу са Европом и светом као што је то Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Овде су прваци кардиохирургије  из Словеније, Аустрије, Немачке, а ево сада и Италије. Нећемо на томе стати, већ ћемо до пролећа овде имати читаву Европску унију у малом, пошто очекујемо и долазак великих стручњака из Француске и Шпаније – поручио је проф. др Милован Бојић.