Кроз „шуму прописа” до отетог детета

Драма Славице Бурмазовић, чију је децу пре четири године отео и одвео у Турску, а потом и у Иран, њен бивши супруг Ејуп Сабри Јунџи,  добила је срећан крај пре свега захваљујући договору министра спољних послова Ивице Дачића и његовог иранског колеге Мохамеда Зарифа. Да је ова мајка остављена на „милост и немилост” законодавству, шансе да се петнаестогодишња Есма, четрнаестогодишња Ајшу и осмогодишњи Тарик врате у Србију биле би само теоретске.

Наиме, родитељ коме су деца отета, међународну правду може потражити по основу два документа – Хашке конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце из 1980. године и Европске конвенције о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања. С обзиром на то да Иран није ратификовао Хашку конвенцију, није био ни у обавези да ове малишане врати мајци у Србију.

– Основни циљ Хашке конвенције јесте да се обезбеди што хитнији повратак деце која су незаконито одведена или задржана у некој држави, потписници тог документа, и да се права на старање и виђање са дететом по закону једне од држава уговорница стварно поштују у другој држави уговорници. Одредбе Хашке конвенције могу се применити само ако је дете одведено у државу која је потписница тог документа – објашњавају у Министарству правде.

Службеници овог министарства објашњавају да свака особа, којој је дете одведено ван граница Србије, може да поднесе захтев Министарству правде као централном извршном органу за спровођење Хашке конвенције. Уз захтев је потребно приложити оригинале докумената или оверене копије, као што су извод из матичне књиге рођених за дете, односно венчаних за родитеље, одлуке суда или другог органа што се односе на старање над дететом, документацију из које се може утврдити да је дете боравило на територији Србије и могућа друга документа битна за овај поступак.  Статистика овог министарства говори да је само током ове године 14 родитељa одвело дете у иностранство без намере да га врате другом родитељу – неки од тих случајева су решени, а други су још у току.

Адвокат Борко Стојановић бавио се, случајевима враћања из иностранства деце отете од једног од родитеља и истиче да проблеми у овој области по правилу настају са земљама које нису потписнице Хашке конвенције и(ли) нису потписнице ниједне конвенције.

– Хашку конвенцију потписала је 101 држава света и углавном је реч о земљама са развијеним правним системима. Значај тог документа лежи у томе што је предвиђено директно, брзо и ефикасно спровођење судске одлуке стране земље у директној и простој комуникацији два министарства правде. То је у случају мајке Славице Бурмазовић значило да се српско министарство обратило овлашћеном државном органу по Хашкој конвенцији, то јест турском министарству правде, које је 2016. године донело одлуку да деца буду враћена у у Србију. Међутим, када је отац сазнао за ту одлуку, он је децу одмах преселио у Иран, државу која није потписница Хашке конвенције – објашњава наш саговорник.

Његове речи потврђују и представници Министарства иностраних послова указујући да многобројне афричке и азијске земље нису ратификовале Хашку конвенцију. Међутим, додаје адвокат Стојановић, прича се ту не завршава јер је овај отац починио кривично дело одузимања малолетног лица, а то дело се у Србији гони по службеној дужности.

На питање шта може родитељ у нашој земљи може да уради ако његов бивши партнер одведе дете у иностранство, Борко Стојановић каже:

– Ако је брак разведен, важно је да родитељ има правосудну пресуду о старатељству над дететом и да деца имају пребивалиште на његовој адреси. Он треба да се обрати српском извршном суду, који доноси решење о извршењу у веома кратком року – један до три дана. То решење се доставља Министарству правде да би ступили у контакт с ресорним министарством земље у коју је дете одведено. Ако децу одведе брачни супружник, родитељ би требало да се обрати парничном а потом извршном суду, који ради уз асистенцију центра за социјални рад. Даља процедура је иста као у претходном случају. Ако (бивши) супружник одведе дете у земљу која није потписница Хашке конвенције, родитељ мора да ангажује адвоката у тој земљи.