Споменик вожду Карађорђу поклон Београду

Господин Горан Весић у „Политици” је писао о постављању споменика вођи Првог српског устанка – Карађорђу.

Желео бих са неколико реченица да подсетим на постављање споменика вожду Карађорђу на платоу испред Храма Светог Саве.

Био сам у то време потпредседник Скупштине града Београда (1978–1982) и како је био обичај, у време када је председник Скупштине града Београда био Живорад Ковачевић, редовно, једном недељно, одржаване су седнице тзв. председништва Скупштине града. Једног дана, после седнице председништва Скупштине града, позвао ме је у свој кабинет Живорад Ковачевић и саопштио ми: „Бранко, разговарао сам са Љубицом Станимировић из Социјалистичког савеза Србије и она ми је потврдила да је таква одлука донесена (да се постави споменик вожду Карађорђу), али не и ко то треба да спроведе. Скупштина града за ту намену није планирала средства, па те молим да то ти организујеш, евентуално пронађеш спонзоре, како би се споменик преузео и подигао.”

Позовем арх. Сашу Бановић, директора Завода за заштиту споменика културе града Београда, и саопштим јој који сам задатак добио од председника града Живорада Ковачевића. И, сад почиње „историја”. Место је одређено на узвишењу испред платоа Храма Светог Саве, али ко ће све то да плати? Ко ће да плати израду пројекта, брунирање споменика, фундирање узвишења и постављање шипова, ко ће да обезбеди гранит за постамент? „Саша, град нема новаца, али и ти и сви други то ће урадити да се тај споменик постави.” Споменик је изливен у Ливници „Београд”. Увезан ланцима у просторији за угаљ, чекао је тренутак кад ће га српски народ, као дар Сретена Стојановића и његове породице, преузети.

Најсложенији део посла односио се на обезбеђивање гранитног постамента. Тражили смо га по целој Југославији. Нико није имао те величине, предвиђене пројектом, нити је могао да га обезбеди у тако кратком року. Невољно, прихваћен је гранит, додуше мањих димензија, из Аранђеловца, на којем се споменик и данас налази.

Морам прво овом приликом истаћи да је све урађено без иједног динара града Београда и све трошкове сносили су Завод за заштиту града Београда (пројектовање и надзор), Ливница „Београд”; фундирање је обезбедио „Косово пројект”, а све послове преноса и постављања предузеће „Ударник” из Земуна.

Споменик је свечано откривен пред великим бројем грађана Београда и том приликом говор је одржао председник Скупштине града Београда Живорад Ковачевић.

Бранко Радивојевић,
Земун