Истрага о паду „боинга”: запослени указивали на проблеме много пре несрећа

Током дводневног саслушања руководилаца „Боинга” на Капитол хилу сазнало се да су запослени исказивали сумње у безбедност кључног система за контролу лета много пре него што је за пет месеци у две трагедије авиона типа „737 макс” погинуло 346 особа.

Суштинско питање је било зашто авиони нису приземљени после прве несреће у Индонезији пре тачно годину дана. Генерални директор Дејвид Мјуленберг је рекао да би то свакако учинили да су „тада знали оно што сада знају”. Испоставило се да су ипак нешто знали. Мјуленберг је признао да је после прве, а пре друге несреће у Египту 10. марта, знао да се главни пилот на тестирању жалио на систем аутопилота, који је, по свим досадашњим истрагама, изазвао обе несреће.

Амерички медији су пре две недеље обелоданили преписку тог пилота с колегом из 2016. године, у којој се жали на „неподношљив” систем контроле лета на моделу „737 макс”. Мјуленберг је рекао да су у компанији то разумели као жалбе на симулатор летења, али да не могу да буду сигурни јер пилот сада ради за другу компанију. Исти пилот је следеће године писао у имејлу регулаторној агенцији ФАА да тај нови софтвер не помињу у приручницима за пилоте јер се проблем дешава само у изузетним околностима. Након ових сазнања акције компаније су пале на најнижу вредност од августа, пише „Вашингтон пост”.

Атмосфера током првог дана саслушања у сенатском комитету за трговину била је мучна јер су иза директора „Боинга” седели рођаци жртава. Из обелодањених докумената такође се сазнало да је један стручњак компаније у имејлу још 2015. поставио питање зашто систем познат као МЦАС зависи само од једног сензора који мери нагиб кљуна и шта ако он закаже. И поред тога, у очитој журби да се претекне конкурентски „Ербас”, задржан је пројекат са једним сензором, без резервног механизма који би спречио понирање авиона. Систем је подешен да аутоматски спушта кљун ако крене превише да се диже и оба пилота су се борила против аутопилота који је непрестано вукао наниже. Пилоти су се иначе после прве несреће жалили да нису ни знали да систем постоји.

Такође, један високи руководилац се жалио да су запослени 2018. били под притиском да произведу 52 авиона овог типа месечно. Апеловао је на надређене да зауставе производњу, рекавши да би лично оклевао да смести породицу у такав авион. Мјуленберг је рекао да је тај човек, сада у пензији, поставио добра питања којима се компанија бавила. Међутим, производња је настављена истим темпом све до овог априла, када су због приземљења авиона обустављене даље испоруке.

„Боинг” је суочен с неколико истрага на федералном нивоу о дизајну авиона, укључујући кривичну истрагу Министарства правде.

Истрага у Индонезији, завршена овог месеца, установила је да су несрећи допринеле грешке посаде, али је „Боинг” окривљен за пројектовање система који се активирао на основу грешке сензора и због тога што пилоте није ни обавестио да тај систем постоји. У независном извештају девет међународних регулатора речено је да „Боинг” није до краја објаснио систем агенцији ФАА, која се превише ослањала на компанију у процесу давања безбедносних сертификата, а није имала довољно својих стручњака који би адекватно проценили добијене информације, подсећа „Њујорк тајмс”.

Главни инжењер је на саслушању казао да су, гледано из садашње перспективе, процене безбедности биле погрешне.

Демократски сенатор Ричард Блументал је рекао да су му руководиоци „Боинга” после друге несреће рекли да је узрок грешка пилота, али је он то описао као резултат „обрасца свесног намерног прикривања” од стране „Боинга”.

„Ти пилоти нису имали никакве шансе. Ваши вољени нису имали никакве шансе”, рекао је у Сенату пред рођацима жртава. „Били су у летећим ковчезима зато што је ’Боинг’ одлучио да ће сакрити МЦАС од пилота.”

Већ осам месеци су сви авиони су приземљени, због чега велики број авио-компанија из целог света трпи милионску штету. Иако се „Боинг” нада да ће његов најпродаванији модел ускоро поново полетети, ФАА није дала никакав рок и компаније су отказале летове до 2020. Криза је до сада коштала „Боинг” осам милијарди долара, углавном кроз обештећења компанијама за отказане летове.

Директора су решетали и зашто је прошле године добио повишицу на 23 милиона долара, од чега више од 13 милиона бонуса. Многи су тражили оставку, али су појединци сенатори бранили „Боинг”, сваливши део кривице на стране пилоте. Истрага о несрећи етиопског авиона је показала да су пилоти летели пребрзо и да због тога можда нису могли да исправе грешку аутопилота.