Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мода за Дан Музеја примењене уметности

Мода за Дан Музеја примењене уметности
Модна илустрација, „Die Modenwelt”, Берлин, 12. мај 1895 (коришћена као „мустра” у кројачкој радњи Матилде Калеф у Београду)

„Мода у модерној Србији у 19. и почетком 20. века” тематска је изложба којом Музеј примењене уметности у Београду обележава свој рођендан. Поставка се отвара вечерас у 19 сати – кустоскиња Драгиња Маскарели одабрала је 81 модни предмет из музејске Збирке текстила и костима, праћен репродукцијама грађанских портрета и документарне грађе из различитих јавних и приватних колекција.

Период о којем је реч представља доба у којем су се у Србији одиграле велике промене у политичкој, друштвеној, културној и привредној сфери, подсећају из ове куће: устанци против вишевековне османске власти 1804. и 1815, довели су до доношења два султанова хатишерифа, 1830. и 1831, и стварања аутономне Кнежевине Србије, као и до коначног стицања независности на Берлинском конгресу 1878. и проглашења Краљевине 1882. Прелазак са феудалног на капиталистичко друштвено уређење, пратила је изградња нових културних модела с локалним специфичностима и усвајањем утицаја грађанске Европе. У том светлу, мода добија важну улогу у визуелној репрезентацији и конструисању идентитета појединаца, припадника владарских породица и грађанске класе тадашње Србије.

Анастас Јовановић, „Кнегиња Љубица Обреновић”, 1851.

Током изложбе биће организован пратећи програм, чији је део и виртуелна поставка „Добрила Стојановић: четири деценије стручног и научног рада у области текстила и моде”, ауторке Андријане Ристић. Биће могуће погледати је у Дигиталној библиотеци ове куће, са идејом да се подсетимо богате кустоске каријере Добриле Стојановић (1925–2018), првог кустоса музејске Збирке текстила и костима, који је поставио темеље музеализације моде у Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.