Доручак на трави зачињен гранџом

Београдски алтернативни рок бенд „Доручак на трави” недавно је објавио свој први спот за песму „Смрад слободе”.

Музику ове групе карактерише гранџ звук, јаки рифови, дисторзија, као и ауторски текстови. Будванин Бранко Жерајић, фронтмен бенда, каже за „Политику” да је име групе израз њиховог погледа на свет. „Доручак на трави” је добио назив по чувеној слици Едуара Манеа на којој су приказани одевени мушкарци који у природи седе са нагом женом. Слика је 1864. одбијена на изложби Салона у Паризу.

„Најпре је одбачена од декадентног друштва, да би касније постала једна од икона и најпрепознатљивијих слика имресионизма. Одбацили су је они који су хтели да затворе очи и сакрију оно што се дешавало око њих и у чему су сами били учесници”, каже Жерајић за наш лист.

Група „Доручак на трави” основана је 2014. године. Недавно су снимили први ЕП под називом „Савршени сан” који садржи четири песме. Најављују да ће ускоро завршити и објавити први албум.

Чланови бенда су се „спојили” у Београду, а долазе из разних крајева. У главном граду Србије дочекао их је гитариста Немања Вучинић. Бас гитариста Раде Губеринић и бубњар Лука Павловић дошли су из Крушевца. Бранко Жерајић је кренуо из Сарајева, преко Сплита и на крају је у Београд стигао из Будве, носећи са собом стихове, гитару и микрофон.

„Нас најбоље описује једна реченица из чувеног цртаног филма ’Попај’ (епизода ’Аладин’), када дух из чаробне лампе каже: Не идем никуда и долазим ниоткуда, али ево ме овде”, наводи Жерајић.

Спот за песму „Смрад слободе” групе „Доручак на трави” доступан је на „Јутјубу”.

„Тема којом се бавимо је човек. Људи често кажу – обичан човек. Али ја у тог обичног не верујем. Сваки човек је посебан. И сваком том посебном је потребна слобода о којој певамо у нашој првој екранизованој песми ’Смрад слободе’. Текст за песму је настао пре десетак година, као поезија. Инспирисана је погледом на слободног човека у друштву, како нашем, тако и у многим друштвима данашњице. Слободан човек смрди свим поданицима, улизицама, нечастивима, завидним, зависним и лењим бићима.

Нажалост, мало је тих који смрде на слободу која није право човека, већ његова дужност и обавеза. Човек се не рађа слободан. Рађа се са правом на слободу коју мора заслужити својим делом и бићем. Након тога, мора бранити ту слободу до гроба, да би био сахрањен као човек. Данас се свашта назива слободом. Важно је рећи да уколико твоја слобода на било који начин угрожава моју, онда то није слобода већ њен потпуни опозит”, објашњава Жерајић.

Док је светом грмео гранџ покрет, као музички правац који је заролао рокенрол и понудио јединствен спој емоције, јаког ритма, дисторзије, слободног стиха и духа, у бившој Југославији је грмео рат.

„У том рату смо изгубили корак, или више њих, изгубили смо људе. Изгубили смо и идеје, а добили шунд и кич као културни израз који нажалост траје и данас”, каже Бранко Жерајић и наглашава да су он и његови пријатељи из бенда „Доручак на трави” – борбени, жељни слободе и бољег, мирнијег и културнијег живота.