Недопустиво ћутање грађевинских стручњака

Читаву деценију слушамо хвалисање и критике због изградње два пројекта. Један је направила бивша власт Београда – Мост на Ади. Други је „Београд на води”, који прави садашња власт. И за један и за други излишне су и славопојке и критике.

И са другим пројектима је слична ситуација. Слушамо славопојке о успешним радовима на Славији, Светосавском платоу, Скадарлији, Тргу републике. Појавиле су се и критике да има доста пропуста на поменутим објектима. Непоштено је критиковати нешто што је добро урађено, а још непоштеније бранити нешто што је лоше урађено.

Као неко ко је до пензионисања радио у Дирекцији и Заводу за изградњу и реконструкцију Београда, мишљења сам да два пропуста нису смела да се догоде. Један се десио приликом реконструкције улица на Палилули, када је прекинута водоводна цев, а изливена количина воде изазвала велике проблеме. Хаварија је настала због тога што извођачи радова нису користили планове подземних инсталација. Други пропуст је фамозно преслагање коцки на Тргу републике. Добија се утисак да поменутим радовима не руководе искусни грађевински стручњаци. Београд има изврсне инжењере и урбанисте: Инжењерску комору, инжењерске, грађевинске и архитектонске академије, Друштво инжењера и техничара. Наведене институције треба да реагују ако се у Београду нешто ради нестручно и да понуде своју помоћ. Јављају се дилеме и питања шта је са гондолом, сечом дрвећа, Старим савским мостом. На сва ова питања, у интересу Београда и Београђана, треба да одговоре једино стручњаци.

Вест коју су донеле светске агенције – да је наш Београд најзагађенији град на свету, алармантна је и забрињавајућа. Београд има идеалан географски положај. Налази се на 45. степену (паралели) северне географске ширине, што значи да је подједнако удаљен од полутара и Северног пола. За загађење Београда нису криве само климатске промене, као што неки рекоше, и на ово питање треба да дају одговор само стручне институције.

Радош Крунић,
дипломирани инжењер, Београд