Батат – слатки кромпир

И над кромпиром има – кромпир. Ако никада нисте чули за слатки кромпир – батат, а још мање га пробали, пропустили сте једну веома добру и здраву намирницу. Недавно сам га видела на рафу у супермаркету и пожелела да направим нешто укусно од њега.

Батат само мало подсећа на обичан кромпир, јер има издужен и помало неправилан облик, као неки микс шаргарепе и кромпира.

Постојбина слатког кромпира је централна и јужна Америка, а доста се узгаја и употребљава у Азији, читавом Америчком континенту и у Африци. Код нас је помало неправедно запостављен, иако имамо све услове за узгој ове намирнице, чак и путем органске производње. У Србији се узгаја тек однедавно (од пре 7-8 година), а колико ће добити на популарности зависи пре свега од добре информисаности потрошача. Што га више буде било на рафовима и пијаци, цена ће му бити мања и биће доступан свима.

Корен батата може бити жуте, наранџасте или црвене боје. По хемијском саставу слатки кромпир врло је сличан обичном црвеном или белом кромпиру, али садржи више протеина. Батат има 103 кцал/100 г. Садржи висок проценат скроба, мало шећера и нимало масти. Има велики садржај минерала (калијум, калцијум, магнезијум и гвожђе), витамина (А, Бе, Це, Е) и дијетних влакана, неопходних за правилно фунционисање органа за варење. Исхрана богата влакнима доказано смањује ризик од рака дебелог црева. Ипак, оно што батат дефинитивно издваја јесте висок садржај бета каротена, који је познати антиоксиданс.

Одлична је намирница за дијабетичаре због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе. Такође, слатки кромпир се препоручује у исхрани деце и спортиста, јер обезбеђује енергију, минерале и витамине.

Батат штити организам од срчаних тегоба, зачепљења крвних судова, добар је за фунционисање мозга и пробаве, такође се препоручује у исхрани особа с повећаним масноћама у крви и жучи.

Батат можете јести као куван или печен. Боље је да слатки кромпир кувате на пари него у води. Због очувања укуса и ароме, препоручује се да кување траје од 30–40 минута, што зависи од величине корена. Не соли се, јер због мноштва минерала даје сладак укус. Спрема се на исте начине као и обичан кромпир – куван, печен, пире, пржен, а веома је укусан и као грилован. Користи се и за припрему посластица, попут пудинга, штрудли и слично.

У исхрани се могу користити и млади листови батата, најбоље као салата, што га дефинитивно разликује од обичног кромпира, код којег надземни делови биљке нису јестиви.

Сезона му почиње у септембру и октобру и траје до почетка великих мразева. Слатки кромпир се не чува у фрижидеру, већ му више одговарају тамне, суве и не претерано хладне просторије (морају бити изнад 10 степени Целзијуса).

Немојте да вас висока цена батата (око три пута скупљи од обичног кромпира) обесхрабри да истражите његов деликатни укус. Купите слатки кромпир и направите неко од јела на здрав начин, изненадите ваше непце и улепшајте себи дан.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com