Аверс и реверс банчине палате

Споља гледано палата Народне банке Србије има хладно и озбиљно лице, рекло би се и да је намрштена са својим узаним прозорима и сивом, гранитном сенком. Таква фасада сасвим је очекивана, одговара представи о седишту гувернера и трезору златних резерви државе. Све у вези са новцем и треба да буде озбиљно, зар не!

Међутим, реверс банчине палате је сасвим другачији. Унутра би без измене декора могла да се одигра позоришна представа „Ромео и Јулија”. Архитекта Константин Јовановић је своје студије ренесансног градитељства преточио у романтичан ентеријер банке. Централно степениште је раскошно и мекано се шири у лепезу. Преовлађује розе боја мермера. Мермерна маса тог репрезентативног хола разиграна је љупким, украсним прозорима који праве утисак унутрашњег дворишта у неком веронском палацију.

Светлост пада кроз геометријску игру витража на светларнику. Таваница и надсвођа стубова фреско су осликани. Китњасто је попуњенa светла подлога. Преобразба људских фигура у дуге и „мирисне” цветове још један је прилог ренесансним изворима. Фрескосликао је тада познати мајстор Пашко Вучетић а шегртовао му је касније славни уметник једног другог заната – Моша Пијаде.

Архитекта Јовановић је водио рачуна о сваком детаљу, па су тако и кваке раскошно детаљисане а поготово месингани канделабри који носе ознаку радионице Wagner Wien. Поменимо од тих пажљиво рађених детаља и кожне столице са грбом банке, као и клупе од пуне храстовине за клијентелу.

Колико је потреба за утиском дворца била изразита сведочи и шкрипање пода у свечаној сали – под је тако намерно направљен да нико не би могао неопажено да се шуња, па чак ни духови којих су се плашили власници ренесансних здања.

Донекле првобитна намена Народне банке може да објасни овако присан тон унутрашњег уређења. Поред трезора у којем су се чувале државне резерве злата, банка је у приземљу имала и класичну шалтер салу за послове са становништвом а на другом спрату су били станови за чиновнике. Један од чиновничких станова, вероватно највишег ранга, имао је доксат окренут ка унутрашњем дворишту.

------------------------------------------------------------

Почасни гувернер и „гувернерка”

Најбољи портретиста свог времена, Урош Предић урадио је портрет Ђорђа Вајферта (1850–1937) који и данас стоји у свечаној сали Народне банке. Вајферт је био много више од гувернера, био је отац банкарског система Србије. Заслуге за стабилност динара донеле су му после 26 година гувернерског стажа титулу почасног гувернера. А у те заслуге спада и право да, поред његовог, у Свечаној сали Народне банке стоји и портрет његове супруге. Из тога се може закључити и да иза сваког доброг гувернера, стоји једна „гувернерка”.