Avers i revers bančine palate

Spolja gledano palata Narodne banke Srbije ima hladno i ozbiljno lice, reklo bi se i da je namrštena sa svojim uzanim prozorima i sivom, granitnom senkom. Takva fasada sasvim je očekivana, odgovara predstavi o sedištu guvernera i trezoru zlatnih rezervi države. Sve u vezi sa novcem i treba da bude ozbiljno, zar ne!

Međutim, revers bančine palate je sasvim drugačiji. Unutra bi bez izmene dekora mogla da se odigra pozorišna predstava „Romeo i Julija”. Arhitekta Konstantin Jovanović je svoje studije renesansnog graditeljstva pretočio u romantičan enterijer banke. Centralno stepenište je raskošno i mekano se širi u lepezu. Preovlađuje roze boja mermera. Mermerna masa tog reprezentativnog hola razigrana je ljupkim, ukrasnim prozorima koji prave utisak unutrašnjeg dvorišta u nekom veronskom palaciju.

Svetlost pada kroz geometrijsku igru vitraža na svetlarniku. Tavanica i nadsvođa stubova fresko su oslikani. Kitnjasto je popunjena svetla podloga. Preobrazba ljudskih figura u duge i „mirisne” cvetove još jedan je prilog renesansnim izvorima. Freskoslikao je tada poznati majstor Paško Vučetić a šegrtovao mu je kasnije slavni umetnik jednog drugog zanata – Moša Pijade.

Arhitekta Jovanović je vodio računa o svakom detalju, pa su tako i kvake raskošno detaljisane a pogotovo mesingani kandelabri koji nose oznaku radionice Wagner Wien. Pomenimo od tih pažljivo rađenih detalja i kožne stolice sa grbom banke, kao i klupe od pune hrastovine za klijentelu.

Koliko je potreba za utiskom dvorca bila izrazita svedoči i škripanje poda u svečanoj sali – pod je tako namerno napravljen da niko ne bi mogao neopaženo da se šunja, pa čak ni duhovi kojih su se plašili vlasnici renesansnih zdanja.

Donekle prvobitna namena Narodne banke može da objasni ovako prisan ton unutrašnjeg uređenja. Pored trezora u kojem su se čuvale državne rezerve zlata, banka je u prizemlju imala i klasičnu šalter salu za poslove sa stanovništvom a na drugom spratu su bili stanovi za činovnike. Jedan od činovničkih stanova, verovatno najvišeg ranga, imao je doksat okrenut ka unutrašnjem dvorištu.

------------------------------------------------------------

Počasni guverner i „guvernerka”

Najbolji portretista svog vremena, Uroš Predić uradio je portret Đorđa Vajferta (1850–1937) koji i danas stoji u svečanoj sali Narodne banke. Vajfert je bio mnogo više od guvernera, bio je otac bankarskog sistema Srbije. Zasluge za stabilnost dinara donele su mu posle 26 godina guvernerskog staža titulu počasnog guvernera. A u te zasluge spada i pravo da, pored njegovog, u Svečanoj sali Narodne banke stoji i portret njegove supruge. Iz toga se može zaključiti i da iza svakog dobrog guvernera, stoji jedna „guvernerka”.