Teolog osnovao Sorbonu

Francuski teolog Robert de Sorbon osnivač je univerziteta u Parizu. Bio je jedan od siromašnih dečaka koji se školovao zahvaljujući crkvenoj milostinji. Nikada nije zaboravio svoje poreklo pa je želeo da se barijera siromašni i bogati nekako prevaziđe bar kada je školovanje u pitanju. Zato je osnovao društvo esnafa i studenata i pomagao im u učenju. Kraljica Blanš je tom udruženju, aktom 21. oktobra 1250, poklonila kuću koja je pripadala Žan d Orleansu. Posle nepune tri godine, tačnije 1253, tu je osnovan koledž čiju fondaciju je potvrdio i sam kralj Luj 1257. U početku je bilo samo 20 studenata.

Program rada škole aminovao je papa Aleksandar Četvrti 1259. godine. Studentski život mladih u tim danima na Sorboni bio je veoma rigorozan. Učilo se od ujutro do uveče, a predmeti koji su se izučavali bili su, astronomija, gramatika, retorika i matematika.

(/slika2)Izabravši kardinala Rišeljea za predsednika Sorbone u avgustu 1622. godine doneo je lepši život studentima jer je on odlučio da na Sorboni sve obnovi. Prvi kamen obnove univerziteta postavljen je 28. marta 1627. Najplaćeniji kraljev arhitekta i inženjer tog doba Žak Lemarcier dobio je zadatak da u Sorboni napravi crkvu sa kupolom.

To se danas smatra preživelim remek delom ovog umetnika. Crkva u Sorboni počela je da se zida 1635. Kupolu je oslikao Filip de Hampaigne. Kasnije je u njoj sahranjen i sam Rišelje (1642). Veličanstvenu grobnicu u belom mermeru kardinalu uradio je skulptor Girardon. Iz ovog doba ostala je netaknuta samo kapela.

Sorbona je ponovo obnovljena između 1885. i 1907. godine kada je glavni arhitekta bio Henri Paul Nenot, a cilj je bio da se obezbedi više prostora za studente. Tada su urađeni amfiteatri, laboratorije, biblioteka, opservatorij... Veliki amfiteatar otvoren je 5. avgusta 1889. godine i on ima 1.128 mesta. Sedišta su u prizemlju i na balkonu. Između njih su veliki stubovi koje ukrašavaju statue poznatih ličnosti među kojima posebno mesto zauzimaju statue Roberta de Sorbona i Dekarta. Biblioteka je otvorena 1897. godine sa 50 kilometara polica na kojima se nalazi 3.500 rukopisa, 100.000 tomova štampanih pre 1801. godine, 300.000 tomova 19. veka, 2.040.000 dela iz 20, a najstariji dokument je iz 11. veka

Svake godine na Sorboni studira između osam i devet hiljada studenata. Oni dolaze iz svih krajeva sveta. Trenutno je zastupljeno 130 nacionalnosti.