Кад држава плаћа за необрано воће

Док српским произвођачима у родним годинама због ниске цене труне воће јер немају интерес да плаћају бераче, у најближем окружењу држава воћарима плаћа за необране јабуке и мандарине.

Хрватска је произвођачима јабука и мандарина исплатила 2,86 милиона евра подршке због необраног или непокупљеног воћа. Како су пренели хрватски медији, после две године суочавања с мразом, у 2018. забележена је хиперпродукција, уз недостатак радне снаге, расхладних капацитета, као и ниску откупну цену у тренутку бербе, што је произвођаче довело у незавидну ситуацију. Министарство пољопривреде подршку је обезбедило на основу Закона о пољопривреди. Износ новца који воћарима следује утврђен је сразмерно површинама воћњака за које је поднесен захтев.

Право на ову врсту подршке остварила су чак 842 произвођача јабука. Овај сектор за ту државу је значајан јер јабуке чине 40 одсто њихове воћарске производње. Агенција Хина наводи да је за већину произвођача ова помоћ, која би требало да ублажи трошкове уклањања необраних или отпалих плодова, била неочекивана, јер та земља до сада није користила ове мере подршке.

Произвођачи воћа из Србије протеклих сезона такође су суочени са губицима због ниских цена воћа, али и због слабог интересовања откупљивача. У јулу ове године плантаже у Шумадији и Западној Србији плавиле су се од опалих раних сорти шљива, наше доминантне воћне врсте, за које произвођачи нису успели да нађу купце. Чак ни за 10 динара по килограму, цени десетоструко нижој од прошлогодишње.

Смањено интересовање купаца из Русије доста је допринело оваквом стању, а уз уцене хладњачара, који су због велике понуде обарали цене воћа, у сличној позицији били су и произвођачи вишања, малина, па и јабука.

Професор воћарства Зоран Кесеровић сматра да је ова подршка изузетно корисна за произвођаче и да би и у Србији имала смисла, јер је протеклих неколико година било тешко за воћаре. Каже да је реч о мери коју је издејствовала хрватска Агенција за развој пољопривреде – државна агенција у којој ради велики број људи задужених за праћење свих сегмената у аграру.

– Воћарство запошљава велики број људи у Хрватској, као и у Србији. То су људи који остају на селу и ако им се не помогне у тешким годинама, а оне јесу биле тешке, почеће да крче воћњаке и напуштају производњу – сматра наш саговорник и додаје да је својевремено предлагао да се од извоза воћа и других пољопривредних производа оформи посебан фонд (од један одсто) како би се у таквим ситуацијама помогло произвођачима који су угрожени. – Када одређени стратешки производ, као што су јабуке, малине или вишње, „уђе у кризу” из овог фонда произвођачи би могли да добију субвенције – истиче Кесеровић и додаје: – Треба ипак узети у обзир да се пољопривреда у Хрватској у значајном износу финансира из заједничког ЕУ буџета за пољопривреду. То доноси и знатно веће субвенције од оних у Србији, због чега су наши произвођачи доведени у тешку ситуацију, јер не могу да буду конкурентни.

Кесеровић сматра да је наш буџет за пољопривреду мали ако се узме у обзир допринос пољопривреде и прехрамбене индустрије у БДП-у. Није ни пет одсто. Воћари у Хрватској имају за интегралну производњу 450 евра и 150 литара субвенционисаног горива. И поред тога, сматра да је Србија далеко јача у воћарству од Хрватске.

– Долазе године када ће највећи проблем бити скупа радна снага. Ти издаци данас код одређених воћних врста имају изузетно велики удео. Код јабука је још и подношљиво код произвођача који имају високе приносе.

Подсећа да је проблема било код бербе вишања.

– Трошкови за ручну бербу били су од 18 до 20 динара по килограму, а цена 30 динара. Када се узме у обзир цена заштите воћњака, колико произвођач може да заради ако нема савремене тресаче? Зато ће примена савремене механизације у свим фазама бити неопходна у наредним годинама – каже професор Зоран Кесеровић.