Чувари сећања

У Музеју примењене уметности у Београду (Вука Караџића 18) ових дана можете погледати веома занимљиву изложбу чији ће назив – „Породични фото-албуми”, сигурни смо, привући многе поштоваоце музеја. Мр Јелена Пераћ, ауторка поставке, и кустос у Одсеку за фотографију и примењену графику Музеја примењене уметности, желела је овом изложбом да пренесе дух породичног наслеђа и промена у структури породице, српске грађанске класе и грађанског ентеријерадруге половине 19. и прве половине 20. века.Како за наш лист објашњава, изложба је конципирана као једна у низу тематских изложби којима се представљају музејске збирке.

Колекција албума за фотографије Музеја примењене уметности садржи 37 предмета, насталих у периоду између 1860. и 1940. године. Будући да о појави фото-албума у Србији нема поузданих података, једино што се са сигурношћу може рећи јесте то да нису израђивани у домаћим књиговезачким радионицама, већ су најчешће доношени из немачких и аустроугарских радионица, и припадају познатим типовима масовно произвођеним током друге половине 19. века. Како наглашава мр Јелена Пераћ, међу њима је значајан број оних чије је порекло познато и који су сачувани употпуности или највећим делом са, најчешће, оригиналним избором и распоредом фотографија. Многи су припадали познатим историјским личностима, попут Светозара Милетића, Анастаса Јовановића, Марка Ристића, или пак, познатим грађанским породицама –Предић, Јаковљевић, Петровић, Антула, Зорић, Смедеревац и Владарски.

Појава фото-албума средином 19. века била је директна последица проналаска, а касније популаризације и омасовљења фотографије, изума који је обележио модерно доба. Ауторка изложбе посебно наглашава занимљиве разлике између албума који потичу из 19. и оних који ће се појавити током прве половине 20. века. Албум за фотографије 19. века је сачињен првенствено од породичних портрета и обликован је као визуелна генеалогија породице.Представљао је репрезентативну породичну меморабилију, са раскошним повезом и материјалима, кожом, копчамаса позлатом или другим скупоценим легурама, украсима од слоноваче и декорисаним страницама.

„Структура ових албума, формираних првенствено од статичних портрета чланова уже породице, а потом рођака и пријатеља, била је пре свега усмерена на грађење и очување идентитета породице, као стабилног, непроменљивоги снажног језгра грађанског друштва”, додаје Јелена Пераћ. Први албум овог типа сачуван код нас био је кожни албум Светозара Милетића, малог, визит-форматаса детаљима од месинга, стакла, платна,овалним медаљоном и позлаћеним резом.Други репрезентативни примерак је кожни албум луксузне израдеса детаљима од бронзе, позлате и  златотиском породице Анастаса Јовановића, првог српског фотографа.

С друге стране, албуми прве половине 20. века мењају форму и структуру у складу са вредностима које је донело ново доба модерности, те је „њихова структура утемељена на принципима пролазности и променљивости, а не стабилности и трајности”.

„Њих не чине статични портрети чланова породице, већ снимци који бележе тренутке из свакодневног живота и динамику дешавања, у природи, на улици, уопште спољашњем простору. Ови албуми нисуусмерени на конструисање породичног, већ на дефинисање индивидуалних идентитета унутар породичне заједнице. Основни принципи у фотографисању али и у организовању сакупљених визуелних материјала сада су субјективност и индивидуалност”, додаје Јелена Пераћ.

Ускладу с тим,изглед албума је знатно скромнији, појављују се тканина и плиш, а потом се одустаје од коришћења скупоцених материјала у изради. Можемо рећи да је ауторка успела у својој намери да у сарадњи са колегама из Музеја примењене уметностибеоградској публици приближи један од најистрајнијих облика чувања личног и породичног сећања.Изложба је отворенау овогодишњој Ноћи музеја и трајаће до 17. јуна.