Čuvari sećanja

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (Vuka Karadžića 18) ovih dana možete pogledati veoma zanimljivu izložbu čiji će naziv – „Porodični foto-albumi”, sigurni smo, privući mnoge poštovaoce muzeja. Mr Jelena Perać, autorka postavke, i kustos u Odseku za fotografiju i primenjenu grafiku Muzeja primenjene umetnosti, želela je ovom izložbom da prenese duh porodičnog nasleđa i promena u strukturi porodice, srpske građanske klase i građanskog enterijeradruge polovine 19. i prve polovine 20. veka.Kako za naš list objašnjava, izložba je koncipirana kao jedna u nizu tematskih izložbi kojima se predstavljaju muzejske zbirke.

Kolekcija albuma za fotografije Muzeja primenjene umetnosti sadrži 37 predmeta, nastalih u periodu između 1860. i 1940. godine. Budući da o pojavi foto-albuma u Srbiji nema pouzdanih podataka, jedino što se sa sigurnošću može reći jeste to da nisu izrađivani u domaćim knjigovezačkim radionicama, već su najčešće donošeni iz nemačkih i austrougarskih radionica, i pripadaju poznatim tipovima masovno proizvođenim tokom druge polovine 19. veka. Kako naglašava mr Jelena Perać, među njima je značajan broj onih čije je poreklo poznato i koji su sačuvani upotpunosti ili najvećim delom sa, najčešće, originalnim izborom i rasporedom fotografija. Mnogi su pripadali poznatim istorijskim ličnostima, poput Svetozara Miletića, Anastasa Jovanovića, Marka Ristića, ili pak, poznatim građanskim porodicama –Predić, Jakovljević, Petrović, Antula, Zorić, Smederevac i Vladarski.

Pojava foto-albuma sredinom 19. veka bila je direktna posledica pronalaska, a kasnije popularizacije i omasovljenja fotografije, izuma koji je obeležio moderno doba. Autorka izložbe posebno naglašava zanimljive razlike između albuma koji potiču iz 19. i onih koji će se pojaviti tokom prve polovine 20. veka. Album za fotografije 19. veka je sačinjen prvenstveno od porodičnih portreta i oblikovan je kao vizuelna genealogija porodice.Predstavljao je reprezentativnu porodičnu memorabiliju, sa raskošnim povezom i materijalima, kožom, kopčamasa pozlatom ili drugim skupocenim legurama, ukrasima od slonovače i dekorisanim stranicama.

„Struktura ovih albuma, formiranih prvenstveno od statičnih portreta članova uže porodice, a potom rođaka i prijatelja, bila je pre svega usmerena na građenje i očuvanje identiteta porodice, kao stabilnog, nepromenljivogi snažnog jezgra građanskog društva”, dodaje Jelena Perać. Prvi album ovog tipa sačuvan kod nas bio je kožni album Svetozara Miletića, malog, vizit-formatasa detaljima od mesinga, stakla, platna,ovalnim medaljonom i pozlaćenim rezom.Drugi reprezentativni primerak je kožni album luksuzne izradesa detaljima od bronze, pozlate i  zlatotiskom porodice Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa.

S druge strane, albumi prve polovine 20. veka menjaju formu i strukturu u skladu sa vrednostima koje je donelo novo doba modernosti, te je „njihova struktura utemeljena na principima prolaznosti i promenljivosti, a ne stabilnosti i trajnosti”.

„Njih ne čine statični portreti članova porodice, već snimci koji beleže trenutke iz svakodnevnog života i dinamiku dešavanja, u prirodi, na ulici, uopšte spoljašnjem prostoru. Ovi albumi nisuusmereni na konstruisanje porodičnog, već na definisanje individualnih identiteta unutar porodične zajednice. Osnovni principi u fotografisanju ali i u organizovanju sakupljenih vizuelnih materijala sada su subjektivnost i individualnost”, dodaje Jelena Perać.

Uskladu s tim,izgled albuma je znatno skromniji, pojavljuju se tkanina i pliš, a potom se odustaje od korišćenja skupocenih materijala u izradi. Možemo reći da je autorka uspela u svojoj nameri da u saradnji sa kolegama iz Muzeja primenjene umetnostibeogradskoj publici približi jedan od najistrajnijih oblika čuvanja ličnog i porodičnog sećanja.Izložba je otvorenau ovogodišnjoj Noći muzeja i trajaće do 17. juna.