Дупли омаж сликару Влади Величковићу

Наш велики, летос преминули, сликар и академик Владимир Величковић и Галерија „Хаос” више од једне деценије сарађивали су у послу чији се значај може осетити можда и најбоље сада када њега више међу нама нема. Наши млади и даровити уметници овенчавани су сваке године Наградом за цртеж из фондације која носи његово име, а радови су им били приказивани на изложбама управо у овом излагачком простору.

Биће тако и ове године, па ће вечерас у 20 сати ту бити отворена поставка прошлогодишњих лауреата, последњих у чијем је избору Влада учествовао и првих чијем представљању неће присуствовати – Марка Кусмука, Ивана Шулетића и Милана Антића, уз похваљене Надежду Кирћански, Александра Ракезића и Александра Митровића. У склопу омажа њему у част, дан касније, у Кући легата, од 19 сати, биће могуће видети дела свих досадашњих добитника, својеврсни преглед домаће цртачке сцене у последњој деценији.

Редак је човек због којег се на једном месту, у једном дану, посебно у данашњем ужурбаном темпу, појави више од пола оних којима је на неки начин он помогао да утабају свој професионални пут. То се управо јуче десило – Галерију „Хаос” испунило је осамнаестак од укупно 28 добитника Владине награде, коју је он несебично додељивао од новчаног износа своје националне пензије. Сви до једног били су емотивни у својим сећањима на њега.

„Захвална сам му јер је подржао моје болне моменте и теме за које сам била убеђена да ће ме прогутати”, почела је о Влади Маја Обрадовић, Тијана Којић изразила је дубоко поштовање спрам његове изражене добронамерности и присетила се његових речи да „однос према раду мора да буде бескомпромисан и да је компромис као малигна болест”, а Немања Мате Ђорђевић је оценио да је реч „о ретком примеру дара и честитости и да ће много воде протећи Дунавом док се поново не појави таква личност”. Александар Бунчић нагласио је да је била велика част упознати Владу „јер је и одрастао уз цртеже Леонарда и Величковића, чија га је мрачна страна фасцинирала”, Иван Шулетић је навео „његову огромну енергију и снагу и посебно то да је он у поље ликовне уметности дошао из архитектуре, стижући до врхова уз велики ризик уласка у другу струку”, док је Владимир Лалић евоцирао „да их је управо посебна особа од манира и речи окупила све заједно и да је награда за свакога била велика одскочна даска”.

Откривајући нам и детаљ – да је у стану у Паризу Величковић радо држао цртеже других аутора, међу којима су и два која је добио од двојице награђених, Дамјана Ковачевића и Мате Ђорђевића – Борка Божовић, директорка Галерије „Хаос”, рекла је да је породица Величковић одлучила да са наградом ове године паузира, али је намера фондације да се цео процес настави, због чега су у току преговори са САНУ.

Изражавајући наду да ће ова награда опстати, академик Душан Оташевић (који је поред Владе, Борке Божовић, Ирине Суботић, Мрђана Бајића, и однедавно Ане Богдановић чинио жири за доделу признања) посебно је нагласио једну особину свог колеге која се не среће често:

– Влада је био необично отворен за другачија мишљења и за експерименте, управо је ова награда додељивана ауторима који су имали потпуно нов третман цртежа, многи од нас нису били као он склони да се студиозно враћају сваком пристиглом раду и да о њему изузетно дуго размишљају. Али он јесте.

Као посебан додатак, на поставци у Галерији „Хаос” наћи ће се и Величковићеви портрети, радови француске уметнице фотографије Ев Моркрет, која их је поклонила за ову пригоду.