Dupli omaž slikaru Vladi Veličkoviću

Naš veliki, letos preminuli, slikar i akademik Vladimir Veličković i Galerija „Haos” više od jedne decenije sarađivali su u poslu čiji se značaj može osetiti možda i najbolje sada kada njega više među nama nema. Naši mladi i daroviti umetnici ovenčavani su svake godine Nagradom za crtež iz fondacije koja nosi njegovo ime, a radovi su im bili prikazivani na izložbama upravo u ovom izlagačkom prostoru.

Biće tako i ove godine, pa će večeras u 20 sati tu biti otvorena postavka prošlogodišnjih laureata, poslednjih u čijem je izboru Vlada učestvovao i prvih čijem predstavljanju neće prisustvovati – Marka Kusmuka, Ivana Šuletića i Milana Antića, uz pohvaljene Nadeždu Kirćanski, Aleksandra Rakezića i Aleksandra Mitrovića. U sklopu omaža njemu u čast, dan kasnije, u Kući legata, od 19 sati, biće moguće videti dela svih dosadašnjih dobitnika, svojevrsni pregled domaće crtačke scene u poslednjoj deceniji.

Redak je čovek zbog kojeg se na jednom mestu, u jednom danu, posebno u današnjem užurbanom tempu, pojavi više od pola onih kojima je na neki način on pomogao da utabaju svoj profesionalni put. To se upravo juče desilo – Galeriju „Haos” ispunilo je osamnaestak od ukupno 28 dobitnika Vladine nagrade, koju je on nesebično dodeljivao od novčanog iznosa svoje nacionalne penzije. Svi do jednog bili su emotivni u svojim sećanjima na njega.

„Zahvalna sam mu jer je podržao moje bolne momente i teme za koje sam bila ubeđena da će me progutati”, počela je o Vladi Maja Obradović, Tijana Kojić izrazila je duboko poštovanje spram njegove izražene dobronamernosti i prisetila se njegovih reči da „odnos prema radu mora da bude beskompromisan i da je kompromis kao maligna bolest”, a Nemanja Mate Đorđević je ocenio da je reč „o retkom primeru dara i čestitosti i da će mnogo vode proteći Dunavom dok se ponovo ne pojavi takva ličnost”. Aleksandar Bunčić naglasio je da je bila velika čast upoznati Vladu „jer je i odrastao uz crteže Leonarda i Veličkovića, čija ga je mračna strana fascinirala”, Ivan Šuletić je naveo „njegovu ogromnu energiju i snagu i posebno to da je on u polje likovne umetnosti došao iz arhitekture, stižući do vrhova uz veliki rizik ulaska u drugu struku”, dok je Vladimir Lalić evocirao „da ih je upravo posebna osoba od manira i reči okupila sve zajedno i da je nagrada za svakoga bila velika odskočna daska”.

Otkrivajući nam i detalj – da je u stanu u Parizu Veličković rado držao crteže drugih autora, među kojima su i dva koja je dobio od dvojice nagrađenih, Damjana Kovačevića i Mate Đorđevića – Borka Božović, direktorka Galerije „Haos”, rekla je da je porodica Veličković odlučila da sa nagradom ove godine pauzira, ali je namera fondacije da se ceo proces nastavi, zbog čega su u toku pregovori sa SANU.

Izražavajući nadu da će ova nagrada opstati, akademik Dušan Otašević (koji je pored Vlade, Borke Božović, Irine Subotić, Mrđana Bajića, i odnedavno Ane Bogdanović činio žiri za dodelu priznanja) posebno je naglasio jednu osobinu svog kolege koja se ne sreće često:

– Vlada je bio neobično otvoren za drugačija mišljenja i za eksperimente, upravo je ova nagrada dodeljivana autorima koji su imali potpuno nov tretman crteža, mnogi od nas nisu bili kao on skloni da se studiozno vraćaju svakom pristiglom radu i da o njemu izuzetno dugo razmišljaju. Ali on jeste.

Kao poseban dodatak, na postavci u Galeriji „Haos” naći će se i Veličkovićevi portreti, radovi francuske umetnice fotografije Ev Morkret, koja ih je poklonila za ovu prigodu.