„Тајм-аут” за Паневропски нафтовод

Да ли ће и када почети градња Паневропског нафтовода (ПЕОП), којим би се црно злато транспортовало са постојећих нафтних терминала у Констанци – црноморској луци у Румунији – до италијанске луке Трст, знаће се у наредних дванаест месеци. Финансијска конструкција и траса нафтовода нису сметња. Потписивање дугорочних уговора о коришћењу нафте мора се што пре разрешити, рекао је јуче на конференцији за новинаре помоћник министра енергетике Слободан Соколовић.

После седнице Међудржавног комитета за изградњу Паневропског нафтовода, на којој је Србија преузела председавање, Соколовић је истакао да је договорено формирање развојне компаније која ће у периоду не дужем од годину дана организовати инвестициону конференцију. После тога ће бити донета одлука да ли ће се нафтовод градити.

Кључно у овом пројекту јесте дефинисање ко ће користити нафтовод, ко ће га пунити и ко ће трошити транспортовану нафту. Када то буде јасно одређено, неће бити дилеме да ли ће се ПЕОП градити.

Обавеза Међудржавног комитета, како је истакао Соколовић, биће да помогне развојној компанији да кроз директне контакте са земљама произвођачима нафте из Каспијског басена и са Русијом утврди количине нафте које ће бити транспортоване. Заједничка компанија за развој ПЕОП-а требало би да буде основана у наредних десетак дана, рекао је он, подсетивши да су споразум о њеном оснивању у Букурешту током априла потписале Србија, Хрватска и Румунија. За овај велики пројекат заинтересована је и Италија, док би Словенија тек требало да се изјасни.

ПЕОП-ом, дугим око 1.400 километара, годишње би требало да се транспортује између 60 и 90 милиона тона нафте. Вредност инвестиције је око три и по милијарде долара, док само градња кроз Србију кошта око триста милиона долара.

Будући да је Словенија исказала негодовање према градњи нафтовода, јер би то, како је више пута речено, могло да угрози њену екологију, ПЕОП је технички могуће завршити и без „дежеле”, јер нафтовод може проћи испод нивоа мора.

Паневропским нафтоводом би се у средњу и западну Европу допремала нафта из каспијског региона, односно Азербејџана, Туркменистана и Казахстана. Предности градње ПЕОП-а су у томе што би се каспијска и руска нафта довеле до северног Јадрана, уз директну везу са Трансалпским нафтоводом. Поред тога, он би и еколошки био исплатив, јер би се изградњом овог правца смањио број танкера који долазе у северни Јадран. Нафта која се сада допрема у луку Трст морем, транспортовала би се копненим путем.

Градњом овог нафтовода земље учеснице би годишње уштеделе на транспорту више од 30 милиона долара, а повећале би се количине нафте у региону, што би довело до снижења цене црног злата.

Србија би на овај начин решила питање паралелног правца снабдевања нафтом.

Представник хрватског министарства економије Дамир Штамбук предочио је јуче да је Хрватска од почетка подржавала овај пројекат и активно учествовала у раду Међудржавног комитета, јер је и за њу постојање више праваца снабдевања нафтом врло битно. „Хрватској је интерес снабдевање наших рафинерија, али и да овај нафтовод заврши у Италији и споји се са италијанским нафтоводом”, истакао је он.

Акционари у новоформираној компанији за развој овог пројекта биће овлашћене компаније из земаља преко чијих територија нафтовод треба да прође, а представник Србије је компанија Јавно предузеће „Транснафта”.