Највећи загађивачи саботирали самит о клими

Нису помогли ни „пенали”, маратонска климатска конференција у Мадриду је и после дводневних продужетака завршена неуспешно јер су земље које највише загађују планету одбиле да се обавежу да ће смањити емисију гасова.

Самит о климатским променама Уједињених нација затворен је у недељу усвајањем декларације која утврђује да постоји „ургентна потреба” за деловањем да би се поштовао Париски климатски споразум из 2015. Ипак, делегати нису одредили шта њихове земље треба тачно да ураде да би испуниле париски циљ да температура ваздуха неће порасти за више од 1,5 до два степена у односу на прединдустријски ниво. Највећи емитери штетних гасова, Кина, Саудијска Арабија, САД, Бразил и Аустралија, нису пристали на конкретне обавезе у борби против ефекта стаклене баште, преноси АП.

Организатори су продужили самит за два дана, надајући се резултатима, али је најдужа климатска конференција у историји свеједно завршена фијаском. Генерални секретар светске организације Антонио Гутерес је изјавио да је разочаран. Осим што су се усагласили да ће помоћи малим и сиромашним земљама да се изборе са природним катастрофама, учесници су остала питања оставили за климатски самит који се следеће године одржава у Глазгову. Међу њима је и трговина квотама, смишљена у оквиру Споразума из Кјота. Она подразумева да земље са великом емисијом купују еколошки „кредит” од држава које су смањиле штетне гасове више него што је било предвиђено. Док су поједини учесници сматрали да треба престати с овом праксом, бразилски делегати су инсистирали да систем остане на снази и кад Споразум из Кјота престане да важи следеће године. У томе су их подржали и аустралијски представници и поред тога што се Аустралија данима бори са јаким пожарима, који се узимају као пример екстремног времена изазваног човековим деловањем.

Према проценама Светске метеоролошке организације, температура је данас већа за један степен у односу на период пре индустријализације. У последње 22 године забележено је 20 најтоплијих година откако постоје подаци. Ако се не смањи ниво угљен-диоксида у ваздуху, планета ће до краја века постати топлија за три до пет степени. Како објашњавају еколози, раст од два степена горња је граница после које више неће бити могуће зауставити поплаве, суше, олује и пораст нивоа мора. Договор из Париза је пробао да усклади политику са научним подацима, али је претрпео ударац кад је Доналд Трамп повукао амерички потпис. Истраживања показују да је емисија гасова порасла за четири одсто после самита у Француској и да је потребно да се у следећој деценији смањи за седам одсто.

Док су представници САД, Кине, Русије и Индије у Мадриду изгледали незаинтересовано, делегати из Европске уније и малих земаља показивали су највећу амбицију, оцењује „Паис”. Брисел је прошле недеље усвојио споразум о климатским променама који предвиђа укидање емисије угљен-диоксида и осталих штетних гасова до 2050. увођењем подстицаја за „зелене” инвестиције и пореза на фосилна горива. Само је изузета Пољска, која 80 одсто енергије добија из угља. Иако су Чешка и Мађарска, које се такође ослањају на угаљ, изразиле резерве, пристале су на договор кад им је обећано више новца за прелазак на чисте технологије. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је сто милијарди евра за финансирање пројеката попут боље изолације кућа, подизања ветропаркова и изградње станица за пуњење електричних аутомобила. Због пореза на коришћење прљавих технологија и увоз из земаља која имају ниже стандарде од европских, очекује се поскупљење производа у ЕУ.