Изненадни сусрет са Петером Хандкеом

Било је лето, година 2000. Утисци које је оставила злочиначка ракетно-бомбашка агресија такозваних савезника и хуманиста на малу, али тврдокорну Србију, били су још свежи и тешки. Србију, која је од свог настанка укопана на путу којим силници светски желе да завладају. По послушању добијеном од оца Јулијана, игумана и великог духовника студеничког, у Богородичиној цркви манастирској проводио сам по цео дан, од раног јутра до доласка вечери. Задатак је био да дочекујем групе поклоника и туриста, наших и страних, и да говорим о најважнијим стварима које се односе на ову нашу најлепшу светињу, „мајку свих српских цркава”, како је обично називамо.

Био је јул, и дан и манастир испунила небеска светлост, птице поздрављају и људе и бистру реку Студеницу. Човека обузме општа радост и узбуђење због те неизмерне лепоте.

У једном тренутку, у цркву улази отац Јулијан, увек личи на неког дивног светитеља, и каже: – Брате Владимире, стигао је писац Петер Хандке са директором издавачке куће, и жели да дозна што више о нашој Студеници.

Просто сам задрхтао на његове речи. Сусрет са Петером Хандкеом. Па још на овом светом месту – у Студеници.

Занесен, причао сам о Светом Симеону и Светом Сави, о држави Рашкој, о овом Божијем месту, „ловишту дивљих зверова пре подизања светиње”, како је у свом тексту навео Свети Сава, о 14 цркава манастирских, о чудноватој, јединственој архитектури, фрескама с почетка 13. века, када је Свети Сава овде био игуман.

Повремено бих погледао Хандкеа. Слушао је веома пажљиво и поставио неколико зналачких питања. На крају му захваљујем на његовој пажњи и кажем да је част за све нас што је дошао да се упозна са нашом Студеницом, коју толико волимо. И такође, да му се посебно сви захваљујемо што није насео на ужасну пропаганду и што према нашој земљи и народу исказује толико разумевања и љубави.

Због његовог кратког и скромног одговора, у којем се осећала и извесна сета, у мени је нарасло још веће поштовање према њему. Само је рекао: – То је моја дужност као човека.

Владимир Марковић