Ћута не може да ћути

Продуцент једне од најузбудљивијих представа у Србији „Одбранимо реке Старе планине” Александар Јовановић Ћута не верује у Деда Мраза, али верује у предизборну кампању. Нада се да ће она киловат сате претворити у гласове.

Вођа покрета отпора против изградње мини-хидроелектрана заиста је позоришни продуцент, али учествује у реалној представи постављеној на планинским селима раштрканим по ободима Старе планине. И као у свакој драми, и ту се води борба између добра и зла, а главне роле су подељене горштацима који бране нетакнуту природу од корпорацију, жељних да се токови планинских река слију на њихове банковне рачуне.

Еко-герилци државу су перформансом одвратили од намере да Топлодолску реку преусмере у тунел и направе брану. Приватног инвеститора су каменицама спречили да на Ракитској реци изгради мини-хидроелектрану. Лопатама су Рудинску реку вратили у корито, осујетили почетак градње мале хидроцентрале на Јањској реци, од корпоративних еколога спасили Папратницу... У новој години чека их највеће искушење - битка за Ракиту.

Управо је ово место постало симбол борбе против отимања река јер инвеститор, упркос решењу о забрани радова, још увек није уклонио цеви, па мештани већ три године живе у ванредном стању. Упадање у куће Ракићана, паљење имовине инвеститора, узајамне претње, срушен пут до њива, страх од клизишта и поплава у селу Звонце јер је, како тврде, инвеститор пробио заштиту на реци, свакодневица су ових мештана.

- Због Раките је и председник Александар Вучић најављивао долазак у ово село до краја године, али није испунио обећање. Није проблем, ако држава неће, ми ћемо рушити МХЕ на Ракитској реци - каже за „Политику” Јовановић, један од оснивача и заштитно лице покрета ОРСП.

То што они раде није, каже наш саговорник, грађанска непослушност већ - послушност. Није ни узимање закона у своје руке, већ његово дословно поштовање. Не може се градити МХЕ без јавне расправе, уз сумњиве процене утицаја на животну средину и у заштићеним подручјима какав је статус уредбом владе још 2009. године добила Стара планина. Не може се најприроднија струја производити тако што ће пре тога збрисати и рибе, и ракове, и читаву реку. Свесни да је овде најмање реч о екологији већ да турбине обрћу профите, ОРСП су основали и јединицу за хитне интервенције која треба да спречи најезду ових нових еколога. Тако хидрогерилцима неће промаћи чак ни када инвеститор стигне у место у којем становника више нема.

- То се десило у Јањи. Дошао је инвеститор, поставио таблу, а онда смо дошли ми и срушили је. Све смо то и објавили јер немамо од кога да се кријемо. Ниједан закон неће оправдати оне који су учествовали у епском злочину над нашим рекама. Нећемо дозволити да сценарио попут оног на Власинској или Јошаничкој реци, где су мини-хидроелектране метастазирале. Ако се изгради свих 856 планираних МХЕ, ми ћемо имати еколошке избеглице јер људи у овим крајевима неће имати са чим да наводњавају њиве, ни да поје стоку - упозорава он.

А како је све почело? Кад је Ћута одлучио да проговори? Онда када је највећем селу Темска, једином које има школу с тридесетак ђака, претило да због тунела од Топлодолске реке остане само еколошки минимум. Онда су Александар Панић и он кренули од врата до врата и објашњавали колики је заправо тај минимум. Тако је прво настао Савез месних заједница, а потом и покрет ОРСП.

Три године касније иза себе имају успешне протесте. Грађани их подржавају и на улицама и на друштвеним мрежама, али и стручњаци који у њихово име говоре у медијима и у институцијама попут Српске академије наука и уметности (САНУ). Еко-герила је ове године у председништву посетила Вучића, а њих је на Старој планини посетио чувени француски музичар Ману Чао. Због свега набројаног постали су пожељан партнер, па су Ћута и други представници ОРСП наизменично добијали и претње и понуде за сарадњу. Политичку, углавном.

- Нас политика не занима, с изградњом МХЕ почеле су демократе, а наставила садашња власт. Ми хоћемо да очувамо реке и не само то већ и живот на Старој планини. Да зауставимо одлазак људи, јер шта ће нам реке ако нам оду људи? А у Темској има ђака, али не и првака. Знате шта то значи... - додаје овај заљубљених у природу, по професији позоришни продуцент. Баш зато су правили карауле, смештај за планинаре, обновили једну школу у Паклештици, један дом културе у Дојкинцима, граде мост на Височици, а ђаке из пиротског краја доводе на ову планину како би их упознали с њеним лепотама.

Најчешћи аргументи за дискредитацију ОРСП-а на почетку је био да је реч о обичним лаицима, док их нису подржали стручњаци попут четири декана природњачких факултета. Тада се и родио слоган „И струка и мотика”. Сада су сумње у њихове намере најчешће садржане у питању - ко то плаћа.

Ко вас плаћа, питамо Ћуту.

- Грађани. И то добровољно. Нисмо регистровани јер су нам украли име, у Агенцији за привредне регистре неко је то учинио пре нас. Тако да кад год треба новац, рецимо, за гашење пожара на Старој планини, обнављања дома културе или да се помогне породици настрадалог члана, ми то објавимо, а грађани уплаћују на наменски рачун једног од наших оснивача. Нисмо ничији, не припадамо ни опозицији ни позицији, немамо никаквог тајног донатора ни домаћег ни страног порекла. Ми немамо проблем с избором партнера, наша коалиција је најприроднија - додаје наш саговорник.

У новој години Ћута жели закон који брани да се српске реке гурају у цеви. Нада се да ће Вучић испунити обећање о оснивању комисије која би испитала да ли су досадашње МХЕ изграђене по прописима, да ће министар енергетике Александар Антић након две године донети нов катастар којим ће се прописати где се мини-хидроцентрале могу градити, а да ће их министар екологије Горан Триван коначно примити.

- Овде је лакше доћи до председника него до ресорног министра - закључује Ћута.

Стара планина се брани успоменама

Будући да живи у Београду и да није рођен на Старој планини, питамо Александра Јовановића Ћуту због чега је кренуо баш у одбрану река из пиротског краја.

- Тамо није моје место рођења, али јесте место мог детињства. Мој отац је из Темске, на Стару планину сам одлазио и као дете и као одрастао човек. Никада нећу заборавити како смо се тракторским гумама спуштали низ реку. Ову битку не воде неки средовечни људи већ та деца која памте те реке - прича са сетом Ћута.