Ćuta ne može da ćuti

Producent jedne od najuzbudljivijih predstava u Srbiji „Odbranimo reke Stare planine” Aleksandar Jovanović Ćuta ne veruje u Deda Mraza, ali veruje u predizbornu kampanju. Nada se da će ona kilovat sate pretvoriti u glasove.

Vođa pokreta otpora protiv izgradnje mini-hidroelektrana zaista je pozorišni producent, ali učestvuje u realnoj predstavi postavljenoj na planinskim selima raštrkanim po obodima Stare planine. I kao u svakoj drami, i tu se vodi borba između dobra i zla, a glavne role su podeljene gorštacima koji brane netaknutu prirodu od korporaciju, željnih da se tokovi planinskih reka sliju na njihove bankovne račune.

Eko-gerilci državu su performansom odvratili od namere da Toplodolsku reku preusmere u tunel i naprave branu. Privatnog investitora su kamenicama sprečili da na Rakitskoj reci izgradi mini-hidroelektranu. Lopatama su Rudinsku reku vratili u korito, osujetili početak gradnje male hidrocentrale na Janjskoj reci, od korporativnih ekologa spasili Papratnicu... U novoj godini čeka ih najveće iskušenje - bitka za Rakitu.

Upravo je ovo mesto postalo simbol borbe protiv otimanja reka jer investitor, uprkos rešenju o zabrani radova, još uvek nije uklonio cevi, pa meštani već tri godine žive u vanrednom stanju. Upadanje u kuće Rakićana, paljenje imovine investitora, uzajamne pretnje, srušen put do njiva, strah od klizišta i poplava u selu Zvonce jer je, kako tvrde, investitor probio zaštitu na reci, svakodnevica su ovih meštana.

- Zbog Rakite je i predsednik Aleksandar Vučić najavljivao dolazak u ovo selo do kraja godine, ali nije ispunio obećanje. Nije problem, ako država neće, mi ćemo rušiti MHE na Rakitskoj reci - kaže za „Politiku” Jovanović, jedan od osnivača i zaštitno lice pokreta ORSP.

To što oni rade nije, kaže naš sagovornik, građanska neposlušnost već - poslušnost. Nije ni uzimanje zakona u svoje ruke, već njegovo doslovno poštovanje. Ne može se graditi MHE bez javne rasprave, uz sumnjive procene uticaja na životnu sredinu i u zaštićenim područjima kakav je status uredbom vlade još 2009. godine dobila Stara planina. Ne može se najprirodnija struja proizvoditi tako što će pre toga zbrisati i ribe, i rakove, i čitavu reku. Svesni da je ovde najmanje reč o ekologiji već da turbine obrću profite, ORSP su osnovali i jedinicu za hitne intervencije koja treba da spreči najezdu ovih novih ekologa. Tako hidrogerilcima neće promaći čak ni kada investitor stigne u mesto u kojem stanovnika više nema.

- To se desilo u Janji. Došao je investitor, postavio tablu, a onda smo došli mi i srušili je. Sve smo to i objavili jer nemamo od koga da se krijemo. Nijedan zakon neće opravdati one koji su učestvovali u epskom zločinu nad našim rekama. Nećemo dozvoliti da scenario poput onog na Vlasinskoj ili Jošaničkoj reci, gde su mini-hidroelektrane metastazirale. Ako se izgradi svih 856 planiranih MHE, mi ćemo imati ekološke izbeglice jer ljudi u ovim krajevima neće imati sa čim da navodnjavaju njive, ni da poje stoku - upozorava on.

A kako je sve počelo? Kad je Ćuta odlučio da progovori? Onda kada je najvećem selu Temska, jedinom koje ima školu s tridesetak đaka, pretilo da zbog tunela od Toplodolske reke ostane samo ekološki minimum. Onda su Aleksandar Panić i on krenuli od vrata do vrata i objašnjavali koliki je zapravo taj minimum. Tako je prvo nastao Savez mesnih zajednica, a potom i pokret ORSP.

Tri godine kasnije iza sebe imaju uspešne proteste. Građani ih podržavaju i na ulicama i na društvenim mrežama, ali i stručnjaci koji u njihovo ime govore u medijima i u institucijama poput Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Eko-gerila je ove godine u predsedništvu posetila Vučića, a njih je na Staroj planini posetio čuveni francuski muzičar Manu Čao. Zbog svega nabrojanog postali su poželjan partner, pa su Ćuta i drugi predstavnici ORSP naizmenično dobijali i pretnje i ponude za saradnju. Političku, uglavnom.

- Nas politika ne zanima, s izgradnjom MHE počele su demokrate, a nastavila sadašnja vlast. Mi hoćemo da očuvamo reke i ne samo to već i život na Staroj planini. Da zaustavimo odlazak ljudi, jer šta će nam reke ako nam odu ljudi? A u Temskoj ima đaka, ali ne i prvaka. Znate šta to znači... - dodaje ovaj zaljubljenih u prirodu, po profesiji pozorišni producent. Baš zato su pravili karaule, smeštaj za planinare, obnovili jednu školu u Pakleštici, jedan dom kulture u Dojkincima, grade most na Visočici, a đake iz pirotskog kraja dovode na ovu planinu kako bi ih upoznali s njenim lepotama.

Najčešći argumenti za diskreditaciju ORSP-a na početku je bio da je reč o običnim laicima, dok ih nisu podržali stručnjaci poput četiri dekana prirodnjačkih fakulteta. Tada se i rodio slogan „I struka i motika”. Sada su sumnje u njihove namere najčešće sadržane u pitanju - ko to plaća.

Ko vas plaća, pitamo Ćutu.

- Građani. I to dobrovoljno. Nismo registrovani jer su nam ukrali ime, u Agenciji za privredne registre neko je to učinio pre nas. Tako da kad god treba novac, recimo, za gašenje požara na Staroj planini, obnavljanja doma kulture ili da se pomogne porodici nastradalog člana, mi to objavimo, a građani uplaćuju na namenski račun jednog od naših osnivača. Nismo ničiji, ne pripadamo ni opoziciji ni poziciji, nemamo nikakvog tajnog donatora ni domaćeg ni stranog porekla. Mi nemamo problem s izborom partnera, naša koalicija je najprirodnija - dodaje naš sagovornik.

U novoj godini Ćuta želi zakon koji brani da se srpske reke guraju u cevi. Nada se da će Vučić ispuniti obećanje o osnivanju komisije koja bi ispitala da li su dosadašnje MHE izgrađene po propisima, da će ministar energetike Aleksandar Antić nakon dve godine doneti nov katastar kojim će se propisati gde se mini-hidrocentrale mogu graditi, a da će ih ministar ekologije Goran Trivan konačno primiti.

- Ovde je lakše doći do predsednika nego do resornog ministra - zaključuje Ćuta.

Stara planina se brani uspomenama

Budući da živi u Beogradu i da nije rođen na Staroj planini, pitamo Aleksandra Jovanovića Ćutu zbog čega je krenuo baš u odbranu reka iz pirotskog kraja.

- Tamo nije moje mesto rođenja, ali jeste mesto mog detinjstva. Moj otac je iz Temske, na Staru planinu sam odlazio i kao dete i kao odrastao čovek. Nikada neću zaboraviti kako smo se traktorskim gumama spuštali niz reku. Ovu bitku ne vode neki sredovečni ljudi već ta deca koja pamte te reke - priča sa setom Ćuta.