Сви за мање прљавог новца

Министарство финансија, укључујући и Пореску и Управу за спречавање прања новца, спремно је на пуну сарадњу са Министарством економије и регионалног развоја да би законске измене и њихова примена у пракси били што бољи како би што мање "прљавог" капитала учествовало у приватизацији, у најкраћем би могла да гласи порука Миодрага Ђидића, државног секретара Министарства финансија задуженог за координацију рада управа у саставу овог министарства.

По оцени Ђидића, у одговору на новинарско питање на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије, и Управа за спречавање прања новца и Пореска управа апсолутно поступају по закону:

– Задатак Управе за спречавање прања новца јесте да прикупи обавештења о капиталу за који се сумња да је из нелегалних токова и уколико се потврди да су сумње основане поднесе пријаву надлежном Министарству унутрашњих послова и евентуално Тужилаштву и информише друге релевантне институције, ако треба и Министарство економије. Наравно, у овом случају Министарство економије би нама требало да проследи податке кад дође до сазнања или сумње. Примера ради, ако се неко, а надам се да нема таквих, појави са милион евра у торби – рекао је Ђидић.

И нови директор Пореске управе Дејан Стојановић, мада мање одређен, уз резерву да би прво требало да види измењене законске одредбе, констатовао је да Пореска управа мора да извршава сваки закон који усвоји Скупштина и пружи информације из свог делокруга.

Иначе, порезници су у овогодишњем раду, који је новинарима предочио Стојановић, били успешнији у наплати јавних прихода.

За осам месеци држава је инкасирала 645,4 милијарде динара пореза, царина, доприноса за социјално осигурање, прихода од продаје добара и услуга, донација и трансфера, што је за 17,6 одсто већа бруто наплата него у истом периоду лане. Наплата пореза, доприноса и локалних јавних прихода које Пореска управа администрира и ове године већа је за 16,4 одсто. Највећи раст је у наплати домаћег пореза на додату вредност – за 30 одсто, на 55,15 милијарди динара и доприноса за обавезно социјално осигурање – за око 20,5 одсто, на 196,7 милијарди динара у односу на исти лањски период. Контролом законитости и правилности обрачуна и плаћања јавних прихода у државне касе је "убачена" 17,1 милијарда динара, при чему је највећи скок остварен код ПДВ за 53 одсто већи приход – 2,168 милијарди динара.

Ове бројке, по оцени Стојановића, не указују на пораст ПДВ утаја, већ на способност Пореске управе да благовремено идентификује све случајеве и да спроводи законом прописане мере најављујући да ће порезници у наредном периоду посебну пажњу посветити контроли у области акциза и пореза на добит.

Управа ће се, како је најавио Стојановић, усмерити и на побољшање квалитета услуга пореским обвезницима и јачање система за управљање пореским функцијама, откривање пореских кривичних дела и повећање добровољног плаћања пореза. Тако је, рецимо, планирано да свих 360, уместо досадашњих 190, великих пореских обвезника од 1. марта пређе на подношење пријава електронским путем, а да се овај систем крајем следеће године понуди и осталим клијентима. Истовремено, почео би да ради и нови контакт центар преко кога би се добијала сва обавештења о свим пореским облицима и обавезама, па и о стању на пореском рачуну.

--------------------------------------------------------------------------

Откривено 106 фантомских фирми

Пореска полиција је за осам месеци ове године открила 106 фантомских фирми и против 306 одговорних у тим предузећима поднела укупно 175 кривичних пријава због избегнутих 5,026 милијарди динара пореза.

Иначе, од јануара до краја августа, према открићима пореских полицајаца утајено 11,5 милијарди динара пореза, па је против 121 лица поднето 1.019 кривичних пријава због 1.309 пореских кривичних дела.

--------------------------------------------------------------------------

Олакшице за станове – пун погодак

Пореске олакшице при куповини првог стана пун су погодак: омогућавају младим људима да јефтиније дођу до стана, а не утичу негативно на буџет, оценио је државни секретар Миодраг Ђидић.

Од 8. јула, према информацији коју је Ђидић предочио новинарима, примљено је 267 захтева за ослобађање од плаћања 48,6 милиона динара ПДВ-а, највише 80 из Београда, од чега је до сада решено 70, а одбијено 34 због неиспуњених законских услова. Много више купаца, 2.275 тражило је ослобађање од плаћања пореза на пренос апсолутних права у укупном износу од око 29 милиона динара, при чему је до сада трећина и остварила своје право.