Како се крпи крај с крајем

Лакше се утеши човек кад зна да и други иду из крајности у крајност – од пуног до празног новчаника. Због тога су многи са знатижељом хтели да сазнају како се крпи крај с крајем у породичној свакодневици. Решење пуно комичних ситуација крило се у представи

„Има пара, нема пара”. Комад рађен по мотивима „Не могу да платим и нећу да платим” Дарија Фоа изведен је у Позоришту „Славија”. У овом театру тражило се место више. Публика се није устручавала да седи на помоћним столицама и степеницама.

Борбу за преживљавање у капиталистичком друштву дочарао је брачни пар, који у мрежу заврзлама уводи и своје пријатеље. Савез жена против мушкараца нарочито је јак кад је у питању вођење кућног буџета. Супруге су спремне да зажмуре кад у продавницама пуне кесе па у њих трпају највише оно што им није потребно.

– Власник радње попустио, платила сам на крају онолико колико сам хтела – хвали се расипна домаћица и поверава другарици да она и супруг кирију нису платили четири месеца.

– Ми паре за станарину дугујемо већ пет месеци – теши је другарица, која се такође довија на разне начине да удовољи жељама иако нема ни пребијене паре. Тражећи начин да се извуку из кризе, жене упадају у разне замке, док своје подухвате крију од мужева. Уместо куповине, испоставља се да су оне у  продавницама узеле потрепштине без пара. Због тога се у ову причу укључује и полиција. Лажи се нижу, а отвара се питање – на шта су све спремни људи који се уплету у преваре.

Режију је урадила Теа Пухарић, а сценографију Драган Цигановић. У глумачком ансамблу су Александра Белошевић, Анђела Киковић, Јанко Цекић, Урош Милојевић и Милан Вучковић. Музику је компоновао  Бранислав Пиповић, а за костимографију је била задужена Даница Ракочевић.