Победа сигурног губитника

Насмејану стару црнкињу обучену у афричку ношњу која живи на селу у кенијској недођији, последњих дана фоторепортери су опседали као да је реч о холивудској диви. Интересовање долази отуда што је реч о баки Барака Обаме, демократског кандидата за председника САД: сви желе да се својим очима увере да је и са таквим коренима могуће добити америчку председничку номинацију.

Африканка која живи у колиби без воде бака је човека који је можда следећи становник Беле куће. И све друго из биографије сенатора Барака Обаме говорило је да он нема шта да тражи у изборној трци за шефа америчке администрације. Релативно млад (46 година) и непознат, Афроамериканац, служи први сенаторски мандат, отац му је Кенијац, мајка из Канзаса, име му звучи као да се налази на списку заробљеника у Гвантанаму, а средње му је име Хусеин.

Упркос свему, на страначким изборима Демократске странке победио је жену која припада једној од најмоћнијих политичких породица у САД, бившу прву даму чији је муж осам година водио Америку, а иза које стоји огромна политичка и маркетиншка машинерија веза и новца. Осим тога, Хилари Клинтон је супруга бившег председника САД који је био толико омиљен међу припадницима афроамеричке мањине да је добитница Нобелове награде за књижевност Тони Морисон за њега рекла да је био „први црни председник Америке”. Иако је због репутације свог мужа Била Клинтона као заштитника црнаца Клинтонова на почетку изборне кампање могла да рачуна на симпатије Афроамериканаца, Обама јој је преузео те гласове. И многе друге. Одушевио је младе људе, заинтересовао их за политику и убедио да је вредан изласка на биралишта. Понудио је визију другачије Америке, промене, идеале, земљу која ће бити боља за своје грађане и која ће водити праведнију спољну политику.

Како год Америка и њена спољна политика изгледали из српске визуре, тешко је отети се утиску да се тамо управо десило нешто лепо, необично и ново, што улива наду милиона људи широм света. У извештајима из Вашингтона се с правом спомињу „тријумф визије” и „победа нових људи”. То представља становит контраст нашим приликама у којим, у одсуству „визије” и „нових људи”, преовлађују добро позната лица која се управо спремају да уђу у нове непринципијелне коалиције и непристојне трговине мандатима, функцијама, привилегијама. Политичари који се последњих дана погађају око фотеља су нам сви више него добро познати, и њихово постизборно понашање не обећава да ће се нова, постизборна времена, иоле разликовати од старих, предизборних времена. Исти политичари се смењују с чела законодавне на кормило извршне власти и селе из једног министарства у друго.

Кажу да је Обамин успех у томе што је Американце својим говорима убедио да је другачија Америка могућа. Зато, овог пута све похвале Американцима, иако се не смеју заборавити мучења затвореника у Гвантанаму, рат у Ираку, признање Косова и друге грешке америчке политике .

Американци ће у новембру ове године уместо Обаме за председника можда изабрати 72-годишњег Џона Мекејна, али ће овај тренутак остати да светли у времену.