Забрањено ружење Теразија

Породици просторно културно-историјских целина Београда од јуче су се придружиле Теразије, шест деценија откако је основан Градски завод за заштиту споменика културе који се о њима стара и пола века откако су у фамилију ушли Скадарлија, Копитарева градина, Старо језгро Земуна… Проглашавајући Теразије за културно добро Влада Србије практично је заштитила 23 хектара од самовоље инвеститора који би да кроје Београд по својој мери. Јер, забрањује се градња објеката трајног или привременог карактера који наменом, габаритом, волуменом и обликом могу угрозити или нарушити аутентичност амбијента Теразија, напомиње се у владиној одлуци, пренео је Танјуг. За сваку нову изградњу у оквиру те целине налаже се израда студија утицаја на културно наслеђе, а расписивање архитектонско-урбанистичког конкурса биће обавеза не само за Теразијску терасу, већ и за подизање јавних објеката и уређење јавних простора.

– И до сада су на овом потезу у срцу града важила строга правила градње, а владином одлуком додатно су означене парцеле, споменици, скулптуре, објекти, односно начин како да се сачува изглед Теразија. Дозвољене су интервенције у оквиру партерног уређења, попут озелењавања, поплочавања и опремања урбаним мобилијаром – преноси Танјуг наводе из документа којим је влада Теразије уврстила у каталог културних добара.

Уређење Теразијске терасе, односно платоа између хотела „Москве” и „Балкана”, постављено још у Генералном плану 1924, један је од најважнијих градитељских захвата у тој целини. Зато је сасвим логично образложење у владиној одлуци да „Дозвољене активности у простору морају бити у функцији очувања и унапређења квалитета локације и истицања њених вредности као једног од најзначајнијих сегмената просторно културно-историјске целине”.

За Теразијску терасу организовани су бројни конкурси и једино победничко решење које је реализовано било је оно са конкурса из 1991. године, према којем је компанија „Мали колектив” саградила стамбено-пословни комплекс у Балканској 2 и изазвала оштре полемике у јавности.

Из архиве Градског завода за заштиту споменика културе

Строгих правила мораће, од 25. јануара када ова одлука почиње да се примењује, да се придржавају и сви они који буду желели да Теразије „оките” рекламама. Надлежни, односно Градски завод за заштиту споменика културе, мораће да за сваки појединачни случај постављања реклама дефинишу и правила, односно ограничења.

Неке од најзначајнијих грађевина на Теразијама су Стари и Нови двор, хотел „Москва”, палате „Албанија”, „Анкер” и „Атина”, Игумановљева палата, Зграда друге женске гимназије…

Оба двора, Трг Николе Пашића и Балканска – део заштићене целине

Границе заштићеног простора Теразија одређене су следећим улицама: од раскрснице улица Зелени венац и Призренске, наставља Сремском, пресеца улицу Теразије наставља Чумићевом улицом до пресека са осовином Нушићеве улице, наставља Нушићевом до укрштања са Дечанском све до Трга Николе Пашића и укрштања са Улицом кнеза Милоша, даље до укрштања са Андрићевим венцем и Улицом краља Милана, Добрињском до укрштања са Краљице Наталије и непарном страном ове улице до укрштања са Призренском улицом, Призренском до укрштања са Балканском. У оквиру просторне културно-историјске целине Теразије, наводи Градски завод за заштиту споменика културе, налази се и Балканска улица до укрштања са Улицом краљице Наталије.

Главни транзитни трг

Формирање Теразија започето је почетком 19. века по налогу кнеза Милоша чија је урбанистичка политика изричито налагала ширење Београдске вароши ван шанца принудним исељавањем српских трговаца из Савамале и парцелисањем простора који се протезао правцем од некадашње Стамбол капије на Тргу републике ка Славији. Уводећи воду у варош, Турци су на одређеним растојањима подизали куле на које су водоводним цевима уздизали воду. Једна од тих кула била је на месту где је данас Теразијска чесма. Ове куле Турци су звали „теразије за воду”. Од тог назива, када је у 19. веку почела изградња нове Београдске вароши ван шанца, цео крај од Старог и Новог двора до близу Стамбол капије назван је Теразије, име које се задржало до данас.

– Теразије данас имају улогу главног транзитног „трга” у оквиру којег се налазе објекти од високог државног значаја, стамбене зграде, установе културе, хотели, угоститељски објекти, јавни споменици и паркови. Иако нема класичан облик трга, одувек је у историји било место окупљања као важан пословни центар старог Београда.

Такође, Теразије су попут Кнез Михаилове улице један од најстаријих и најпознатијих градских амбијената, где се историја и традиција преплићу – наводи се у саопштењу Градског завода за заштиту споменика културе који је предложио да Теразије добију статус културног добра.