Трећина породиља без посла

У публикацији под називом „Демографска статистика”, коју је недавно представио Републички завод за статистику, од 63.975 мама које су донеле дете на свет, трећина њих била је без посла и било каквих примања у тренутку рођења бебе. Чак 11.646 беба родиле су незапослене мајке, док је 8.548 беба рођено у породици где је мајка економски неактивна, што значи да је домаћица или студенткиња. Ипак, кад је реч о запосленим мајкама, њих 43.378 имало је посао у тренутку рођења детета, међу њима мање од 1.000 жена било на руководећим и менаџерским позицијама, 5.313 жена је као занимање уписало „домаћица”. Одговор на питање – какав је радни статус породиља у Србији био прошле године, односно колико њих је имало посао у тренутку рођења детета, сазнаћемо тек 30. јуна ове године, када Републички завод за статистику презентује податке за 2019. годину.

Најтежа ситуација је у Шумадији и Западној Србији, где је незапослена свака пета мајка, док је незапосленост породиља најмања у Београду – у главном граду посао нема 14,8 одсто мама. Званични подаци говоре да је у главном граду 2018. године било 11.646 незапослених мама, односно 18 процената њих, док је с друге стране било 13,3 процента економски неактивних родитеља који нису ни тражили посао. Свима њима је заједнично да прву годину након рођења бебе немају никаква примања.

Истраживање које је својевремено радио Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду уз подршку Центра за маме такође је показало да свега половина мајки у Србији има стално запослење – петина њих је незапослена, а трећина ради на црно или је повремено ангажована у привременим пословима. Када ствари тако стоје, онда се испоставља да свака седма мајка месечно има на располагању мање од 150 евра, а ако раде, половина њих зарађује између 150 и 300 евра у динарској противвредности – најмлађе мајке имају најниже плате.

– У најнезавиднијој позицији налазе се жене са средњим и нижим образовањем јер истраживање показује да тек четвртина њих има послове који би се сматрали стабилним. Велики број особа овог социјално-психолошког профила каже да је радило на црно, односно у сивој економији, да су радиле привремено-повремене послове, а одлуку да роде дете донеле су када су стекле субјективни осећај да се њихов посао колико-толико стабилизовао, а онда се од такве жене очекује да роди још деце и побољша наталитетну слику нације – истиче Јована Ружичић, директорка „Центра за маме”.