Trećina porodilja bez posla

U publikaciji pod nazivom „Demografska statistika”, koju je nedavno predstavio Republički zavod za statistiku, od 63.975 mama koje su donele dete na svet, trećina njih bila je bez posla i bilo kakvih primanja u trenutku rođenja bebe. Čak 11.646 beba rodile su nezaposlene majke, dok je 8.548 beba rođeno u porodici gde je majka ekonomski neaktivna, što znači da je domaćica ili studentkinja. Ipak, kad je reč o zaposlenim majkama, njih 43.378 imalo je posao u trenutku rođenja deteta, među njima manje od 1.000 žena bilo na rukovodećim i menadžerskim pozicijama, 5.313 žena je kao zanimanje upisalo „domaćica”. Odgovor na pitanje – kakav je radni status porodilja u Srbiji bio prošle godine, odnosno koliko njih je imalo posao u trenutku rođenja deteta, saznaćemo tek 30. juna ove godine, kada Republički zavod za statistiku prezentuje podatke za 2019. godinu.

Najteža situacija je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je nezaposlena svaka peta majka, dok je nezaposlenost porodilja najmanja u Beogradu – u glavnom gradu posao nema 14,8 odsto mama. Zvanični podaci govore da je u glavnom gradu 2018. godine bilo 11.646 nezaposlenih mama, odnosno 18 procenata njih, dok je s druge strane bilo 13,3 procenta ekonomski neaktivnih roditelja koji nisu ni tražili posao. Svima njima je zajednično da prvu godinu nakon rođenja bebe nemaju nikakva primanja.

Istraživanje koje je svojevremeno radio Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu uz podršku Centra za mame takođe je pokazalo da svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, a trećina radi na crno ili je povremeno angažovana u privremenim poslovima. Kada stvari tako stoje, onda se ispostavlja da svaka sedma majka mesečno ima na raspolaganju manje od 150 evra, a ako rade, polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti – najmlađe majke imaju najniže plate.

– U najnezavidnijoj poziciji nalaze se žene sa srednjim i nižim obrazovanjem jer istraživanje pokazuje da tek četvrtina njih ima poslove koji bi se smatrali stabilnim. Veliki broj osoba ovog socijalno-psihološkog profila kaže da je radilo na crno, odnosno u sivoj ekonomiji, da su radile privremeno-povremene poslove, a odluku da rode dete donele su kada su stekle subjektivni osećaj da se njihov posao koliko-toliko stabilizovao, a onda se od takve žene očekuje da rodi još dece i poboljša natalitetnu sliku nacije – ističe Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame”.