„Клинка” у четрдесетој води у Македонију

Наше најбоље рукометашице дели још један мали корак до петог узастопног учешћа на европском шампионату (непрекидно учествују од Четвртог првенства у Румунији 2000). Вечерас од 20 часова (ТВ) у Зајечару у реваншу квалификација за Осми шампионат Старог континента против Холандије довољна им је победа од свега два гола разлике (Холанђанке победиле у првом мечу 24:23) да би овериле европску „визу”.

Оптимизам у табору наших рукометашица додатно је порастао после првог меча где су, упркос поразу, приказале игру достојну пласмана на првенство, а додатно самопоуздање је податак да ће имати огромну подршку с трибина „Краљевице”. Свих 2.200 карата је плануло, а према показаном интересовању дворана би била претесна и да има дупло више места.

Јунак првог меча у Ротердаму голман Злата Паплацко, која је пре нешто мање од месец дана загазила у 40. годину (рођена 17. априла 1969), није крила одушевљење што се реванш игра у Зајечару:

– Одмах после првог меча отишле смо у Зајечар. Атмосфера у граду је феноменална и имамо осећај да сви живе за реванш против Холандије па једва чекамо да меч почне – каже Паплацко која је с 17 одбрана у Ротердаму чинила оштрицу наше одбране. – Сви одреда чврсто верујемо да ћемо се пласирати на Европско првенство. Још боље смо се припремиле, све смо здраве, а изнад свега сматрам да имамо бољи тим од Холанђанки. Најбитније је да од почетка уђемо у меч максимално концентрисано и да, као у Ротердаму, наметнемо наш темпо. Противник се боље сналази на бржу игру па не би требало да се упуштамо с њим у јурњаву. Све у свему очекујем крајње неизвестан меч, али и наше славље на крају.

Злата Паплацко, која игра рукомет безмало три деценије, (почела да тренира с 11 година у родном Руском Крстуру) вратила се у дрес с државним грбом после шестогодишње паузе. Припадала је генерацији која је по потенцијалу сврставана у сам врх светског рукомета али која је због разних неповољних околности освојила само „бронзу” 2001. на 16. светском првенству у Италији. После Петог шампионата Старог континента 2002. у Данској повукла се из репрезентације. Ипак, није се много двоумила када је добила позив од селектора Часлава Динчића и његовог помоћника Душка Милића, који јој је тренер у Врњачкој Бањи, да помогне државном тиму у овим квалификацијама.

– Прво Милић, а касније и Динчић, питали су ме да ли бих поново играла за репрезентацију уз објашњење да би им моје искуство било од огромне помоћи. Нисам много размишљала а поред све горчине, коју сам осетила играјући некада за државни тим, одлучила сам да се вратим. Поготово што су сада, за разлику од неког претходног времена, многе ствари око репрезентације постављене на право место. Атмосфера у екипи је на највишем нивоу, а срдачност и доброта свих играчица само су потврдили да сам донела праву одлуку.

После Крстура, Црвенке, Темерина, Вождовца, Сомбора, Напретка, шпанске Валенсије, Будућности, Медицинара и освојене четири титуле државног првака и четири национална Купа (с Будућности), Купа изазова (Напредак), и Купа купова и Купа Шпаније (Валенсија) Злата Паплацко се пре годину дана обрела у новом суперлигашу Врњачкој Бањи. С њом на челу овај клуб је у својој првој сезони у највишем рангу постао хит шампионата освојивши четврто место и пласман на међународну сцену где ће играти у Купу изазова.

– Врњачка Бања живи за рукомет и таква средина ми апсолутно одговара, а на афирмацији рукомета у овом граду, поред управе, много је учинио и тренер Милић. Потписала сам уговор на још годину дана – истиче Паплацко која још увек није начисто када ће рећи последње збогом блиставој каријери у којој доживљава другу играчку младост. – На крају сваке сезоне кажем себи готово је, али се убрзо предомислим. Рукомет је мој живот, а и даље се, упркос годинама, осећам као клинка. Тренинзи и утакмице ми не падају тешко и играћу све док је тако. После играчке каријере прво ћу се добро одморити, а онда бих да кренем у још једну рукометну причу – да своје знање и искуство преносим на младе голмане.

Што се тиче репрезентације није сигурна да ли ће играти и после ових квалификација:

– Прво да се пласирамо на шампионат у Македонији. Тек пошто обавимо тај посао размишљаћу шта даље – каже на крају врсни чувар мрежекоја је уз Татјану Медвед једина из данашње екипе играла априла 2000. против Холандије у квалификацијама за Четвтро првенство у Румунији.

Био је то уједно последњи меч који су одиграле наше рукометашице са Холандијом уочи ових квалификација. Тада смо упркос нерешеном резултату у Подгорици (28:28), успели да се домогнемо шампионата победом у гостима (26:24), а надамо се да ће коначан исход новог двобоја с Холанђанкама бити исти као и пре осам година.