Имам подршку и навијача и играча

Александар Јанковић (36) најмлађи је фудбалски тренер Црвене звезде у историји клуба. На овај положај постављен је у новембру 2007. године кад је смењен Милорад Косановић (57).
Јанковић је, како се то обично каже, „дете Црвене звезде”. Прве фудбалске кораке начинио је у свом клубу, а потом је играо и учио фудбалски занат у Аустралији, Француској и Америци. Био је просечан фудбалер, али врхунски ученик свих школа за фудбалске тренере широм света. Члан је Борда тренера Француске за стручне процене.

Судбину тренера је од 2001. до 2006. везао за Славољуба Муслина. Био му је два пута први помоћник у Црвеној звезди и по једанпут у Левском (Бугарска), Металургу (Украјина), Локерену (Белгија) и Локомотиви (Русија).

Јанковић има уговор са Црвеном звездом до јуна 2010. године. Али, судећи по свим догађањима у Црвеној звезди, у току ове сезоне могуће је да овај млади и талентовани тренер не поведе 23. јуна „црвено-беле” на припреме за следећу сезону...

У овом разговору Јанковић прича о свим збивањима у Црвеној звезди. Он је сад у Француској, због обавеза према Борду тренера, а и због жеље да избегне све врсте притисака у Србији. У Београд се враћа сутра.

Каква је ове сезоне ситуација у Звезди?

Укупно никад тежа. Полиција је привела суду тројицу садашњих и тројицу бивших функционера клуба. Садашњи чланови управе су пуштени из притвора, а тројица бивших, ни после четири месеца, још нису. То су Драган Џајић, Владимир Цветковић и Милош Маринковић. Ово је велики ударац и на Звезду. То оставља траг на све односе. Јер, на свим странама, у клубу и ван њега, има и оних који желе Црвену звезду да виде у другој ситуацији и у другом статусу...

А такмичарски?

Остали смо, у тој ситуацији, без оба трофеја. У току протекле сезоне екипу су водила двојица тренера пре мене. Бошко Ђуровски је одрадио припреме и део квалификација за Лигу шампиона. Косановић је изгубио Лигу шампиона од Ренџерса и, практично, Куп Уефа, а у нашој лиги је Звезда тада имала седам бодова мање од Партизана...

И тада сте дошли Ви?

Да, дошао сам на те резултате. Али, пре мог доласка у Звезду из клуба је, како ми је речено, својом вољом, отишао председник Драган Стојковић Пикси. Договор о раду у Црвеној звезди постигао сам са Милетом Томићем који је тада био вршилац дужности првог човека клуба. А потом је, после четрдесетак дана, Звезда добила новог председника, Топлицу Спасојевића, и нову управу у којој је био и Марко Мишковић (27), син председника „Делте” Мирослава Мишковића.

Да ли је то био крај формирања управе клуба?

Мислио сам да јесте, али овог пролећа је дошло до нове промене управљачког тима Звезде. Управа је у ходу, у току такмичења, обавила промену спортског директора. Уместо Стевана Стојановића на тај положај је постављен Горан Буњевчевић. Нећу да се мешам у туђи посао, али ја сам имао коректну сарадњу са Стојановићем. Та промена се догодила после дербија у коме смо победили Партизан с 4:1! А Стојановић је био значајан део екипе...

Како се понаша Марко Мишковић?

Одлично сарађујемо. Комуникација са Марком је на правом нивоу. Увек је на услузи екипи за све што нам је потребно. Али, одласком Стојановића са положаја спортског директора изгубили смо устаљени контакт са управом клуба. Буњевчевић тај посао обавља на свој начин. Марко се бави другим односима у клубу, а често, због личних послова, и није у Београду.

Шта је био Ваш први задатак?

Први и тада једини је био гашење „пожара” у екипи. Јер, преузео сам тим после тешког пораза од Ариса у Солуну, у Лиги Уефа. Грци су декласирали Звезду (3:0). У клуб сам дошао дан касније, пред меч у Смедереву. Догодило се то после серије лоших резултата. Ипак, после два тренинга и разговора са играчима стигли смо до важне победе (5:2). Тако сам почео рад у Звезди. Био сам охрабрен и игром и резултатом. Јер, клуб је тада био у вакууму, без председника и дела управе.

Ко је тада још био кандидат за тренера Звезде?

У првој варијанти ја сам био у другом плану. Положај тренера је понуђен Мркели. Он је ову понуду прихватио уз услов да му ја будем помоћник. Али, нисам то хтео да прихватим. Не, наравно, зато што нисам хтео да будем помоћник Мркели већ, искључиво, због личног става да радим само као први тренер. Други човек сам био пет година. У тој ситуацији Мркела се повукао из ове приче, а улога тренера је понуђена мени. Уговор сам потписао два месеца касније, у јануару ове године.

Како сте тада радили?

Имао сам мало времена за прави рад. Ми смо за 22 дана одиграли седам утакмица. И то по тешким временским условима и јако лошијим теренима. А мој основни задатак је био да психолошки и тактички стабилизујем екипу. И у томе сам успео.

Кад сте имали први састанак са председником?

Било је то после четрдесетак дана од мог доласка на положај тренера Звезде. Био је то састанак са свима запосленима у клубу. Није било крупних речи. Моменат је био деликатан, а задатак само да победимо у првој следећој утакмици... Нисам тада желео да постављам питање свог уговора, који нисам имао. Мислио сам да је све друго, у том тренутку, много важније.

Да ли себе и даље видите као тренера Звезде?

Видим се онолико колико човек може то да планира у овом послу. Јако је тешко опстати. И ретки су они који опстају. А ја сваки посао који радим обављам као да ће бити дугорочан, а у Црвеној звезди то чиним са посебним жаром, јер ту имам и велику емоцију.

Ако сад погледате у „ретровизор” шта видите?

Кад се присетим шта су били основни приоритети екипе кад сам дошао, и ако знамо шта се догодило шест и по месеци касније, кад смо у Кули, уочи последњег сусрета у шампионату, још били у игри за првака, могу да будем потпуно задовољан. Борба са Партизаном, који је имао седам бодова више кад сам преузео Звезду, била је велика. А могло је да буде и боље, јер од оба трофеја нас су, буквално, делила два судијска звиждука.

Да ли је Партизану поклоњен Куп?

Може и тако да се каже кад се зна да нам је судија, и по његовом каснијем признању, поништио регуларан гол у полуфиналном сусрету Купа против Партизана. И то, пред крај, при резултату 2:2. А кад је у питању овај судија, чињеница је, исто тако, да је у прошлом шампионату, кад је Душан Бајевић водио екипу, Партизана победио Звезду с 4:2, на „Маракани”, а и тај меч је, са седамнаест грешака (!), водио исти судија! И Звезда је тада тражила изузеће тог судије до краја првенства. Али ове сезоне се то, не знам због чега, није догодило...

Како Ви оцењујете учинак Звезде?

Кад се погледају само цифре, Звезда је ову сезону завршила успешно. Први пут смо без пораза. Највише смо постигли голова (65), а најмање примили (22). Успешнији смо у мечевима против Партизана. Једанпут смо били домаћини (4:1) и два пута гости (1:1 и 2:2). Остварили смо 21 победу, а убили су нас нерешени резултати (12) и, наравно, све оно што нам се догађало на свим нивоима клуба. У овој ситуацији имамо и трофејног играча: Ненад Јестровић је голгетер Лиге с 13 постигнутих голова.

Како на то и на Ваш рад реагују навијачи...

У Звезду сам ушао као тренер максимално чисто, искрено, са великим емоцијама и енергијом. И навијачи Звезде, који су изузетно строги и веома захтевни, то су препознали. Да је то баш тако доказ су, да не идемо у све детаље, два дуга, спонтана аплауза у тренутку кад смо изгубили обе титуле. Догодило се то после полуфиналног меча у борби за Куп, кад нас је Партизан, после оног нама непризнатог гола, победио с 3:2 и у Кули, кад смо, у мечу против Хајдука, остварили само реми (1:1) и дефинитивно изгубили титулу првака. За мене је велики успех и остварење тог здравог односа између мене, играча и навијача.

...како чланови управе...

Цела ситуација је, пред крај првенства, била, помало, ненормална. Јер, стално је помињан „овај” или „онај” нови тренер. А мене, из управе клуба, нико никад није позвао да ми било шта каже ни у току првенства ни кад је шампионат завршен. Дао сам им свој извештај и сад чекам среду, 11. јун, и њихов дефинитивни став о свим прошлим и будућим односима у клубу.

... а како играчи?

И они су, у овој ситуацији, осетили потребу да буду на мојој страни. И јавно су ми изразили подршку за наш будући рад. Мени тај однос навијача и играча налаже да се не повлачим већ да мирно сачекам став клуба који ћу, без обзира на то шта се догоди, поштовати. Уколико се процени да би требало да наставим рад – учинићу то много студиозније, јер сад сам ушао у све поре клуба и екипе, а уколико будем морао да одем – остаћу само велики навијач Звезде. А радићу у клубу који препознаје све моје вредности.