Коме смета Византијски зид у Истанбулу

На већ трошним темељима Византијског зида у Истанбулу, који је подигнут у 5. веку, почеле су да ничу огромне бетонске грађевине, укључујући и петоспратни хотел. Грађани који живе у том делу града на Босфору плаше се да би зид сваког часа могао да поклекне, поготово што је тај део Турске на удару земљотреса.

„Ово је веома опасна ситуација. Стари зид на чијим темељима ничу нове бетонске грађевине представља опасност за становнике који живе у том делу града, као и пролазнике. Ми позивамо надлежне власти да заштите историјски споменик и да приморају извођаче радова да воде рачуна о безбедности грађана”, преносе локални медији изјаву Невине Таш, локалног надзорника који води рачуна о том делу града – Џанкуртаран.

Водећи турски листови „Хуријет” и „Сабах” објављују упадљиве фотографије петоспратног бетонског хотела који лежи на крхким темељима које су још у петом веку подизали Византијци како би се заштитили од незваних уљеза. После вишемесечне опсаде султан Мехмед Други Освајач у зиду је прокопао пролазе и 29. маја 1453. упао у Константинопољ. После тога је почело његово страдање – рушен је, грађани су односили камење и од њега подизали куће. Оштећене су многе фонтане и чесме са водом за пиће, у којој Истанбул иначе оскудева. Он је препуштен зубу времена, које га је у међувремену озбиљно нагризло.

Византијски зид, јединствен историјски споменик на свету, повремено је на удару екстремних националиста и право је чудо да преживео толике векове под Османлијама. Крајем 19. века велики везир Михат-паша једног тренутка је био одлучио да га потпуно уклони, пошто више није могао, како је рекао, да га гледа. У последњем тренутку тај вандалски чин је заустављен пошто су против тога жестоко дигле глас групе интелектуалаца у западној Европи, пре свега у Великој Британији, које се боре за очување културних споменика у свету.

Времена се понекад понављају до појединости. И сада радикални исламисти, с времена на време, траже да се и чувена хришћанска црква Света Софија (Аја Софија) поново претвори у џамију, предлажу да се уклони Византијски зид, то јест оно што је од њега још остало. Они имају своје објашњење које није лако разумети: кажу да више не треба да живе у византијској сенци, да је тај објекат грчки, а не турски. По њима треба сачувати само пролаз кроз који је Мехмед Освајач ушао са својом војском, заузео Константинопољ и прогласио га за османску престоницу. Он је после три дана доградио минарет на Аја Софији и претворио је у џамију. Она је то била све до 1935. године, када ју је реформатор Мустафа Кемал Ататурк, под притиском демократског света, претворио у музеј: дакле ни црква ни џамија. Они још увек не могу да схвате да Византијски зид не припада ни хришћанима који су га подигли, нити муслиманима који су су га после пада Константинопоља присвојили, него целом свету.

Разарању Византијског зида противе се и мислећи људи у Турској. Они дижу глас против тог вандализма и позивају надлежне власти да зауставе оне који би на његовим остацима да праве бизнис, пошто се налази у најатрактивнијем делу града на европској страни Босфора. Ти би да докрајче оно што није урадио султан Мехмед Освајач, неколико јаких земљотреса, људски немар и време који чини своје.

Најновија открића медија збуњују, пошто се веровало да је страдање тог споменика коначно заустављено, поготово што је на листи Унеска. Сада се с интересовањем очекује како ће на последња открића медија реаговати нови градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу, модерни политичар, секулариста, који је пре годину дана засео у ту изазовну фотељу у граду у коме живи више од петнаест милиона становника.