Вирус корона може да нашкоди српској економији

Надамо се да ће се епидемија вируса корона ускоро окончати, јер њено даље ширење може озбиљно да штети Србији. Кина је наш све важнији економски партнер. Осим познатих кинеских инвестиција у Бор и смедеревску железару, раст кинеског удела у нашој економији је у порасту и више није занемарљив, оценио је јуче Иван Николић, уредник публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), на представљању фебруарског броја.

– У последње две године изузетно расте робна размена, а посебно је у експанзији наш извоз у Кину. Вредност робног извоза Србије у Кину лане се приближила износу од 300 милиона евра, што је 2,2 пута више у односу на 2018. Притом, прираст извоза од 217 милиона евра чини 17,3 одсто укупног прираста робног извоза Србије у прошлој години. Покривеност увоза робе из Кине нашим извозом на то тржиште тренутно је нешто више од 13 одсто. Током 2018. и годинама раније износио је око четири одсто, па и ниже од тога – рекао је Николић.

Кинески туристи су сада на првом месту по значају за наш туризам. Прошле године имали су 268.000 ноћења, што је за 50 одсто више него 2018. Они су остварили тачно четвртину укупног прираста ноћења свих страних туриста у 2019. Притом се број долазака кинеских туриста у 2019. удвостручио у односу на 2018. Кинези заузимају друго место и по броју ноћења, одмах после туриста из БиХ.

– Процењује се да је епидемија САРС-а из 2003. успорила кинески раст за приближно један проценат. Ефекти актуелне епидемије вируса корона биће сигурно јачи. Најпре, епидемија је ескалирала средином јануара, у сезонски најјачем месецу за потрошњу у Кини, због новогодишњег празновања. Сваки притисак на раст Кине сада ће погодити глобалну економију, која је и без тога под рецесионим притиском, јаче него пре. Кина је 2003. била шеста највећа светска економија, данас је друга, после САД. Главни је покретач глобалног раста и Међународни монетарни фонд процењује да је само Кина заслужна за готово две петине глобалне економске експанзије у 2019. години. Свако озбиљније успоравање економије Кине данас би се директно прелило на светску економију – каже Николић.

Стојан Стаменковић, сарадник МАТ-а, рекао је, кад је реч о индустријској производњи, да је она у децембру међугодишње повећана за 8,3 одсто, колико је повећана и производња прерађивачке индустрије. Нагласио је да висок међугодишњи пораст у децембру није резултат текућег убрзања, већ ниске базе због пада у децембру 2018. због пуног ефекта косовских такса.

У целој 2019. години производња укупне индустрије повећана је за 0,3 одсто, производња прерађивачке индустрије за 0,2 одсто, електропривреде за 0,5 одсто, а рударства за 1,2 одсто.

Бруто инвестиције у основна средства у 2019. години, у односу на претходну годину, оствариле су реалан раст по стопи од 15,9. То је четири пута више од реалне стопе раста БДП-а, тако да се сада може говорити да су укупне инвестиције достигле циљаних 24–25 одсто БДП-а. Зато се сада, кад је достигнут квантитативни циљ, треба посветити квалитативном, оценили су економисти.

Могу се чути замерке да стране директне инвестиције чине велики део свих инвестиција, науштрб домаћих и домаће штедње, што носи ризик да одлив профита страних компанија у неком тренутку буде већи од прилива капитала.