Тајна грчког јогурта

Грчки јогурт у разним варијантама све је присутнији на полицама наших продавница. Ако нисте приметили, (скоро) свака млекара има своју варијанту грчког јогурта и лако га је пронаћи. Разлике наравно постоје, али да ли сте се икада запитали која је разлика између грчког и обичног јогурта? Који је здравији и зашто?

Да почнемо прво од тога како се прави грчки јогурт.

Процес производње обичног и грчког јогурта започиње исто: млеко се прво загрева, затим хлади до жељене температуре ферментације (41–45 степени Целзијуса) пре него што се додају живе корисне бактеријске културе. Оне својом активношћу производе обичан јогурт.

Да би се направио грчки, обични јогурт се интензивно прочишћава да би се уклонила течна сурутка и лактоза, које су директна последица ферментације.

Поред текстуре, ево још неких разлика између обичног и грчког јогурта:

Протеини: грчки јогурт има скоро дупло више протеина од обичног јогурта.

Масти: Ако изузмемо оне обране (немасне) варијанте, грчки има око три пута више засићених масти од обичног јогурта.

Угљени хидрати: грчки има дупло мање угљених хидрата од обичног јогурта, али имајте на уму да се додавањем шећера (воће и воћни концентрати) било којем од њих повећава количина угљених хидрата.

Натријум: грчки садржи дупло мање натријума од обичног јогурта.

Због своје гушће текстуре и опипљивијег укуса, грчки јогурт често се користи као здравија замена за павлаку, кремасти сир или мајонез.

Добар је извор протеина, калцијума, јода и витамина Бе12. Он садржи најмање 5,6 одсто садржаја протеина, у односу на 2,7 процената за обичан јогурт.

Грчки се разликује од осталих јогурта по томе што пролази процес уклањања сурутке. Сурутка је течност која садржи лактозу, природни шећер који се налази у млеку. Уклањање сурутке ствара густији, кремастији јогурт с гипким укусом. Грчки јогурт је популаран млечни производ, али да ли је добар за вас?

Неки произвођачи додају средства за згушњавање (згушњиваче) обичном јогурту и пласирају га као јогурт „грчког типа”, који можда неће имати исте здравствене користи. Процес производње ове „алтернативе” грчком јогурту готово је исти као код обичног јогурта, али недостаје процес филтрације сурутке.

Увек прочитајте декларацију, јер се на њој мора навести шта све производ садржи.

Такође, грчки јогурт с малим процентом масти или без масти нема исте здравствене користи као традиционални грчки јогурт. Да би имали кремасту структуру без или с врло мало масти, додају се разни адитиви и то онда није права ствар.

Корисни ефекти узимања грчког јогурта:

Побољшање здравља костију: конзумирање грчког јогурта може побољшати здравље костију, јер је богат калцијумом и протеинима. Калцијум може смањити ризик од остеопорозе.

Смањење апетита и осећаја глади: протеини могу утицати на то да особе на дијетама осећају ситост дуже време. Истраживања показују да се апетит може смањити након оброка који садржи довољно протеина.

Убрзање метаболизма: Истраживања сугеришу да исхрана у којој има довољно протеина може убрзати количину калорија које особа сагорева дневно. Само конзумирање грчког јогурта веома мало ће утицати да сагорите више калорија. Међутим, конзумирање грчког јогурта, као део уравнотежене исхране која укључује довољно протеина, влакнастих угљених хидрата и здравих масти, може да помогне у мршављењу.

Побољшање здравља црева: грчки јогурт је извор пробиотика који подржавају здравље црева. Пробиотици су добре бактерије које могу обновити здраву равнотежу бактерија у цревима.

Антистресно дејство: Истраживања показују да конзумирање пробиотика благотворно делује на ментално здравље особе. Тај ефекат је вероватно последица односа између црева и мозга и способности црева да прави неуротрансмитере, као што су серотонин и допамин.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com