Културни центар Београд домаћин три изложбе

Део фебруара и марта у Културном центру Београда протећи ће у знаку фотографија, слика и амбијенталних инсталација – вечерас у 19 сати у просторима те куће отварају се три изложбе.

Стефан и Бошко Ђорђевић у Галерији „Артгет”, чији је уметнички директор у овој години Александар Костић, представљају „Дневник о мами”, причу о Негрици Неци Ђорђевић, испричану фотографијама које су њих двојица снимили. Реч је о сторији о свакодневној борби и последњим тренуцима, о љубави и жељи за животом, чији је сиже следећи: Неци је 2017. по други пут установљен канцер, од којег се самостално излечила петнаест година раније, користећи алтернативне методе лечења. Остаје при одлуци да се лечи сама и сели се у мали дом на језеру у потрази за исцељењем. Стефан Ђорђевић (1987, Бор) завршио је Факултет драмских уметности у Београду, тренутно ради као независни редитељ и сниматељ. Режирао је кратки играни филм „Последња слика о оцу”, који је награђиван на фестивалима у Локарну, Сарајеву, Загребу, Београду. Бошко Ђорђевић (1988, Бор) дипломирао је на Филозофском факултету у Нишу и на Факултету драмских уметности у Београду. Бави се фотографијом и филмом.

„Одакле и куда” назив је најновије изложбе уметнице Весне Голубовић која ће се одвијати паралелно у Ликовној галерији КЦБ и Галерији Б 2 (Балканска 2, отварање 7. марта у 19 сати), а коју чини амбијентална инсталација и најновији сликарски радови. Према тексту у каталогу изложбе, а крећући се између једноставности и сложености, озбиљности и поетичности, од монументалних целина поставке, до интимних димензија слика на платну, визуелна граматика ауторке из простора Ликовне галерије, односно јединствене зидне композиције реализоване у овом простору (која ће након трајања изложбе постати део саме основе зидова, који ће бити прекречени, те рад у потпуности спојити са основом), креће се према исказу на сликама у изложбеном простору Галерије Б 2. Весна Голубовић (1955) дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, а од 1981. до 2004. своју каријеру наставила је у Њујорку. Учествовала је на двадесет самосталних и бројним групним изложбама у земљи и свету, а реализовала је и сценографије за модеран балет. Рад „Фрагменти времена”, монументалних димензија, постављен је на палати Албанија у оквиру прославе 600. година Београда.

Поставка „Без Једрена”, чија је ауторка Јаел Серлин, а кустос Габи Хамбург Фима, у својој сржи има путовање ка себи и ка спољном свету. Јаел Серлин у својим радовима користи различита средства како би описала чежњу за сећањима обавијеним заборавом, на изгубљене корене јеврејске заједнице која је некада насељавала град Једрене на северозападу Турске. Изложба је покушај да се испита како се лично сећање и колективно памћење формирају чином стварања слика, у чијем корену лежи чин заборава. Реализацију изложбе подржала је Амбасада Израела у Београду.