Пљеваљска литија у тишини

На путу за Београд, нашли смо се 13. 2. 2020. у Пљевљима. Стигли смо тачно када је кренула литија због Закона о верским слободама. Како је супруга из овог града, о коме сам, хтео не хтео сазнао много, решисмо да останемо сат-два. Било нам је необично што се литија кретала у тишини, праћена само црквеним појењем. Упитали смо једног Пљевљака о чему се ради, да није не дај боже забрањено.

– Не – одговори. – Вечерас нема пјесме, у знак саосећања за пре два дана трагично страдалим Неџибом и Амиром Делићем.

Били смо дирнути, па и поносни због овог геста Пљевљака православаца. Постало ми је јасније све оно што сам знао о овом граду, у коме је светосавље уткано у све његове поре. О граду у коме је рођен, одрастао и духовно уткан блаженпочивши патријарх српски Петар Ђ. Росић Варнава, који је животом платио своју борбу против Конкордата, али и велики број свештеника, чувара нашег кандила вере и пламена православља, славне породице Шиљак, Вукојичић, Лисичић, оданог и верног народа. Неко је, изгледа, на све ово заборавио, или није знао.

Боривоје Марковић,
Обреновац