Када нам на послу подигну притисак

Четрдесетогодишњак који ради за страну компанију и има одличну плату стално свом кардиологу поставља питање: како су му вредности крвног притиска док је на послу високе, а сасвим нормалне док је на одмору. Човек је приметио и да му се притисак „скаче” или „пада” и у току дана: од буђења и током боравка на послу крвни притисак је висок, како дође кући – све у реду!

Његов кардиолог је искусним лекарима – експертима и професорима на Медицинском факултету, који су водили „радионицу” о недоумицама и дилемама у лечењу хипертензије, поставио питање како да лечи овог свог пацијента, који, нажалост није једини.

Одговор је био једногласан: седативима.

Доцент др Весна Стојанов, кардиолог и иницијатор овог скупа, чији је организатор фармацеутска компанија „Берлин–Хеми”, објаснила је да се све више издваја посебна група поремећаја крвног притиска, тзв. радно зависна хипертензија, нарочито присутна код мушкараца у чак 62 процента.

– Стрес на послу, нарочито неизвесне ситуације типа да ли ћу задржати или изгубити посао издвојили су групу пацијената код којих крвни притисак порасте одласком на посао, а вредности се враћају на нормалу по повратку са посла. Наравно, идеално би било таквим особама саветовати да промене посао, средину, да промене шефа, али мало је оних који то могу и да ураде. Зато су лекови број један за ову категорију пацијената анксиолитици (лекови за смањење тескобе, узнемирености, стрепње, анксиозности), уз антихипертензиве без двадесетчетворочасовног дејства – одговорила је докторка Стојанов.

Скуп на којем се чуло много практичних савета био је прилика да се још једном понови колико је важно правилно мерити вредности крвног притиска и спречити такозвана „хипертензија белог мантила” – скок притиска када се човек у амбуланти истраумира од лекара и самог чина мерења, па вредности нису праве, а прогласи се за болесно стање и препишу лекови, иако се проблем може решити уз мало промена у исхрани и уз више физичке активности.

–Лекари су често у журби, а правилно мерење подразумева да се у амбуланти притисак мери увек три пута у распону од пет минута, на обе руке, а да се затим утврди средња вредност. Код особа које се жале на изненадне вртоглавице или несвестице при устајању, махом су то старији, притисак треба измерити у стојећем ставу. Осим мерења важно је питати пацијента када је први пут осетио симптоме, да ли пије неке лекове– рекла је докторка Стојанов.

Самомерење притиска апаратима које пацијенти имају код куће уме да донесе, како је речено на скупу, понекад више штете од користи: човек измери себи притисак, ако су вредности повишене – узме лек, ако нису – сам себи одреди да може да прескочи терапију.

У Србији, иако нема прецизне статистику, процена је да има преко два милиона становника са хипертензијом. Докторка Стојанов нарочито упозорава на чињеницу да висок притисак има све већи број младих, заправо деце из основних и средњих школа.

– Код деце је највећи проблем физичка неактивност и много сати проведених пред компјутером или ТВ. Ако се млади баве физичком активношћу, онда је то најчешће одлазак у теретану, при чему пре поласка није консултован лекар, нити тамо постоји тренер који прати вежбање. Онда подизање тегова негативно делује на крвни притисак и млади добијају хипертензију – упозорила је она.

Доцент др Милан Петаков из Института за поремећаје метаболизма, дијабетес и ендокринологију КЦС, објаснио је значај препознавања ендокринолошких проблема, који су узрок појаве хипертензије, јер тада је важније лечити ендокринолошки поремећај него пацијенту давати лекове за снижавање притиска који му не помажу. Др Петаков је лекарима у дому здравља саветовао да пацијенте са високим притиском за које сумњају да је узрок томе неки ендокринолошки поремећај, пошаљу на једноставан лабораторијски тест хормона алдостерона у крви, па ако су вредности веће од 30 – следи упут за ендокринолошку клинику.